Светски лидери који су се окупили на климатском самиту ЦОП26 у Глазгову заветовали су се да ће окончати сечу шума и да ће активирати пошумњавање до 2030. године.
Климатски активисти, са друге стране, нису оптимистични да ће они испунити ове завете јер су у више наврата изневерили њихова очекивања и зато што је и раније било покушаја да се заштите шуме, али је мало напретка остварено.
Колико је крчење шума озбиљно данас?
Шуме апсорбују огромне количине угљен-диоксида (ЦО2), који је главни фактор који доприноси глобалном загревању, тако да сеча дрвећа може имати велики утицај на климатске промене.
Уједињене нације кажу да је 420 милиона хектара шуме изгубљено од 1990. године, а главни разлог за то је пољопривреда и проширење обрадивог земљишта.
И раније је било покушаја да се заштите шуме. УН су 2014. објавиле договор о преполовљавању крчења шума до 2020. и о окончању те акције до 2030.
Затим је 2017. постављен циљ да се повећа земљиште под шумом за три одсто широм света до 2030. године.
Ипак, крчење се наставило “алармантном брзином”, наводи се у извештају из 2019, и имало је озбиљне последице на борбу против климатских промена.
Било је и пошумљавања, природним узгојем или садњом, али су дрвећу потребне године да се развије пре него што почне да апсорбује ЦО2.
Током протекле деценије и даље смо губили 4,7 милиона хектара шуме годишње, а најтеже су погођени Бразил, Демократска Република Конго и Индонезија.
Око 60 одсто амазонске прашуме налази се у Бразилу и игра значајну улогу у апсорпцији штетног ЦО2 који би иначе отишао у атмосферу.
Након што је било у константном паду од 2004. године, крчење шума у бразилској Амазонији поново је порасло, наводи Национални институт за свемирска истраживања (ИНПЕ). Стопа крчења шума је, како се наводи, 2020. била највећа у последњој деценији.
Крчење шума у Бразилу
Председник Бразила Жаир Болсонаро рекао је Уједињеним нацијама у августу ове године да је крчење шума у његовој земљи у паду у односу на 2020. годину. Међутим, стопа крчења шума и даље је виша него што је била пре него што је он постао председник
Имазон, истраживачки институт фокусиран на Амазон, каже да његови подаци не показују да је стопа крчења шума успорила ове године.
Председника Болсонара често су критиковали због политике која није у складу са очувањем животне средине, као што су подстицање пољопривреде и рударства у Амазонији.
Он је смањио финансирање владиних агенција које су задужене за кривично гоњење фармера и дрвосеча који крше закон о животној средини. Казне за нелегалну сечу мање су за 20 одсто у односу на 2020.
Тачне бројке нису доступне, али су недавно спроведене студије показале да је чак око 94 одсто крчења шума и уништавања станишта у Бразилу незаконито.
Бразил није једина земља која је одговорна за крчење Амазоније – томе доприносе и суседне земље, укључујући и Боливију. Прошле године ова земља је остала без скоро 300.000 хектара тропске шуме, што ју је сместило на четврто место по стопи крчења.
Басен Конга
Шумски басен Конга друга је по величини прашума на свету. Више од њене половине налази се у Демократској Републици Конго.
Међународно удружење еколошких активиста Гринпис истиче да илегална сеча, коју спроводе мале и велике компаније, доводи до брзог нестајања шума. Иако су САД и ЕУ забраниле увоз илегалних стабала, она се и даље кријумчаре и износе из земље.
Други фактори који доприносе појачаном крчењу шума јесу пољопривреда, прављење угља и горива, проширење урбаних средина и рударство.
У протеклих пет година годишњи губитак шуме износио је скоро пола милиона хектара, према подацима Глобал форест воча.
Председник Феликс Чисекеди наредио је прошлог месеца ревизију неких дозвола за сечу јавних шума, укључујучи и једну за више од 1,4 милиона хектара, због навода о корупцији. Активисти су поздравили овај потез.
Међутим, раније ове године влада је направила и план за укидање забране из 2002. на нове сече, иако он још није спроведен.
Из Гринписа кажу да би то било у супротности са обећањима која су дата раније ове године, а која се односе на заштиту шума и повећање шумског покривача за 8 одсто.
Индонезија и плантаже палминог уља
Индонезија се налази међу првих пет земаља у свету по губитку шума у последње две деценије.
Према подацима Глобал форест воча, земља је између 2002. и 2020. године изгубила 9,75 милиона хектара шума.
Председник Джоко Видодо обећао је 2014. да ће сузбити крчење шума тако што ће се ухватити у коштац са главним узроком за то – крчењем са циљем да се направи простор за плантаже уљаних палми.
Према званичним подацима, више од 80 одсто пожара подметнуто је само са тим циљем.
Рекордних 929.000 хектара шуме нестало је 2016, али је од тада стопа крчења шума у сталном паду.
До 2020. годишње се губило 270.000 хектара шуме.
Председник Видодо је 2019. издао трогодишњи мораторијум на ново крчење шума, којим је покривено око 66 милиона хектара примарних шума и тресетишта, а што је ове године продужено на неодређено време.
