Александар Пилиповић: Циљ је да пренесемо знање млађим играчима

После интервјуа са Мирославом Пауновићем, који је одлично прошао, настављамо традицију са тесктовима, односно интервјуима са спортистима из Апатина и околине које имате прилике сваког уторка читати у спортском кутку. Овај пут сам имао прилику и част разговарати са човеком који је направио фантастичну спортску каријеру, која му још траје. Некадашњи рукометаш Партизана, Војводине, Турског Готзепе-а, који је каријеру започео у свом родном граду Апатину, у којем је данас. Мој данашњи саговорник јесте Александар Пилиповић, познатији као Апатинац. Тренутно је члан рукометног клуба “Апатин”, у којем бележи фантастичне наступе и приводи крају припреме пред почетак нове сезоне у Супер “Б” лиги. Више о каријери Александра, његовим плановима и амбицијама за предстојећу сезону прочитајте у наставку.

Зашто си се од свих спортова одлучио за рукомет, и кад, односно где га кренуо тренирати?

– Рукометом сам се почео бавити у свом родном граду, односно мом матичном рукометном клубу “Апатин”. Другар ми је један дан био рекао да ће отићи на тренинг, да има жељу да се опроба у том спорту, па сам пошао и ја с њим. Ето, и данас сам у рукомету, а надам се да ће тако и остати.

Био си у доста клубова у Србији, а такође си имао и прилику да заиграш рукомет у Турској. Одакле носиш најлепше успомене?

– Искрено, најлепше ми је било у рукометном клубу “Партизан” Београд. За тај клуб сам навијао, а такође и најлепше успомене ме везују за њега, освојене титуле, путовања разна, фантастични навијачи итд.
Какво си искуство имао у иностранству?

– У Турској сам био кратко, али сигурно незаборавно. То је било практично и моје једино инострано искуство. Одлично сам се снашао, фантастичан клуб, саиграчи коректни, а и такође људи које сам упознао ван клуба су били добри. Играчки сам био задовољан, пружао сам задовољавајуће партије, али опет кажем кратко је било, и због неких других разлога, нажалост, нисмо продужили сарадњу.

Да ли си могао током каријере живети од једне рукометне плате?

– Што се тиче финансија и о томе да ли сам могао живети од рукомета, о томе не волим баш да причам, али да, живети се могло. Рукомет је слабо плаћен, како у Србији, тако и у иностранству, а мислим да је то мало с обзиром ако узмемо сва одрицања и рад једног професионалног рукометаша.

Зашто си одлучио да се вратиш у свој матични клуб?

– Жеља ми је била да у клубу где сам започео своје прве рукометне кораке, да ту и окончам своју каријеру. Можда сам могао изгурати још коју сезону да играм рукомет на нивоу више, али нисам више желео играти за друге клубове, и на моју срећу, вратио сам се у Апатин.

Које су амбиције за сезону која креће наредног викенда, и који су Ваши планови за будућност?

– Циљ је да осигурамо статус Суперлигаша, и да млађе играче афирмишемо, те да се можемо ослонити озбиљније на њих. Што се тиче мојих планова, искрено, нисам човек који нешто планира за далеку будућност, али бих се окушао у тренерским водама.

Александру хвала пуно на издвојеном времену, и желимо му пуно среће, здравља и успеха у даљем животу!

Видан Јеротијевић

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије