Од ариљске малине до ртањског чаја, 44 пољопривредна и прехрамбена производа нашла су се у каталогу ,,Аутентична Србија“ Министарства пољопривреде, чиме су стекла ,,државни“ бренд, а њихови произвођачи ексклузивитет да их обележе именом порекла и географском ознаком.
Наиме, како би српска пољопривреда прерасла из сировинске базе у модеран сектор који производи висококвалитетне прехрамбене производе, препознатљиве на домаћем и на светском тржишту, Министарство пољопривреде је у оквиру Твининг пројекта ЕУ „Јачање капацитета за спровођење и даљи развој законодавства у области органске производње и политике квалитета пољопривредних и прехрамбених производа“ припремило каталог ,,Аутентична Србија“ о пољопривредним и прехрамбеним производима са заштићеним географским пореклом.
- Последње две деценије тржиште хране и пића карактерише растући тренд тражње за производима који се одликују аутентичношћу и традицијом, односно производима који се одликују додатном вредношћу која произилази из вредности њиховог квалитета, начина производње или специфичности поднебља са којег долазе. Србија има огроман потенцијал у овом сегменту, јер је земља климатских и географских различитости, богате културе и традиције. Управо из тих разлога систем заштите ознака географског порекла представља један од најбољих ,,алата“ за брендирање хране и пића. Такве ознаке, истакнуте на амбалажи, дају ексклузивност производу и упућују купца на одређени регион или место, као и на све специфичности које тај производ поседује, објашњавају у Министарству.
На списку 44 производа ,,Аутентичне Србије“ су ариљска малина и вишња облачинка (воће), врбнички бели лук, бегечка шаргарепа, ивањички кромпир, футошки свежи и кисели купус (поврће), ечански шаран и кладовски кавијар (рибе), златарски, хомољски, сомборски, сјенички и сврљишки, те пиротски, старопланински и сврљишки качкаваљ (сиреви), петровска, сремска и пожаревачка кобасица, лемешки и сремски кулен, вршачка шунка, сјеничка стеља, говеђа и свињска ужичка пршута и ужичка сланина (месне прерађевине), лесковачко роштиљ месо, сјеничка јагњетина, ваљевски дуван чварци, лесковачка спржа, лесковачки домаћи ајвар и сврљишки белмуж (производи), фрушкогорски, хомољски, делиблатски, власински, ђердапски и качерски мед, апатинско и вршачко пиво и коначно ртањски чај.
Њихови произвођачи, како је навело Министарство пољопривреде, као овлашћени корисници имају искључиво право да свој производ обележавају контролним маркицама са ознаком ,,контролисано име порекла“, односно ,,контролисана географска ознака“.
- Изузетно је важно за све производе, не само за пољопривредне, да буду брендирани и да имају препознатљиво име, али пре свега да иза тог имена стоји неспорни квалитет. Овде имамо производе који су мање-више препознатљиви на домаћем тржишту, али за инострано тржиште, поред на овај начин заштићеног имена, неопходан је квалитет. Не сме да се догоде осцилације у квалитету или да произвођач не може да испоштује извозне поруџбине. Без континуиране производње и стандардизованог квалитета, ни бренд не може пуно да помогне, каже економиста Саша Ђоговић.
Према његовим речима, Србија у сектору пољопривредних и прехрамбених производа свакако има потенцијал, с обзиром на повећану тражњу на светском тржишту за појединим артиклима. Пример за то су прошлогодишњи извозни резултати суве шљиве која се, иначе, није нашла на списку производа контролисаног порекла и географске ознаке.
- Према Аустрији смо лане имали повећан извоз суве шљиве за 125 одсто, у Немачкој је извоз тог производа био већи за 163,7 одсто, за Словачку четири, а за Мађарску 7,8 пута већи него у 2019. години. То су изузетно растућа тржишта, а пример суве шљиве, која није обухваћена овим брендирањем, потврђује колико је квалитет пресудан. Сад, само је питање да ли имамо довољно капацитета и производа да их подмиримо, наводи Ђоговић.
