Како би гасоводом Димитровград–Ниш гас из Азербејџана стизао и до Београда потребан је нови гасовод већег капацитета, или чак градња два цевовода. Један који би ишао до Ниша и други од Ниша до Београда. При томе, како је на Копаоник бизнис форуму нагласио Душан Бајатовић, генерални директор Србијагаса, извоз из Азербејџана директно зависи од увоза гаса из Русије, а ако хоћемо да рачунамо и на природни течни гас (ЛНГ) из грчке луке Александрополис, морамо да проширимо капацитет гасовода Ниш–Београд.
За прву деоницу од Бугарске до Србије Европска унија је после више од деценије чекања обезбедила половину средстава, и градња је почела 1. фебруара 2022. Посао би требало да буде готов до краја ове године. Остаје питање како ће се финансирати траса од Ниша до Београда.
Бајатовић је за Политику рекао да ће се о инвестирању разговарати с представницима Светске банке, инвестиционих фондова, а могао би да се закључи и међудржавни споразум. Тема је још отворена. Постојећи гасовод Београд–Ниш пројектован је тако да му је највећи капацитет на почетку у главном граду, а најмањи у Нишу. Зато и треба да се направи нови којим ће гас из Ниша кренути за Параћин, Ћуприју, Крагујевац… да би на крају до Београда стигле само количине потребне за главни град.
Бајатовић је нагласио да Србија има довољно слободних капацитета на гасоводу Турски ток и да је права срећа што је завршена његова градња, јер је то најсигурнији начин снабдевања. Управо зато можемо да увеземо вишкове гаса из Турске, Бугарске и Грчке, а преговара се и са Катаром.
Будући да су, навео је саговорник Политике, „Мађари подигли цену складиштење гаса и то шест пута за утискивање, а три и по за истискивање“, Србија мора озбиљно да размишља о убрзаном проширењу капацитета за складиштење гаса.
– Планира се да се Банатски двор, где је једино домаће складиште гаса, прошири на суседно поље Честерег. Реч је о гасном пољу које је при крају експлоатације и кандидат је за складиштење гаса. Честерег и проширени Банатски двор могли би да чувају 1,5 милијарди кубика гаса. Остаје у плану и градња Српског Итебеја, који је на 30 километара од Банатског двора – казао је Бајатовић за Политику.
Додао је и да ће Србија имати интерконектор од највећег европског складишта гаса „Баумгартен“ у Аустрији преко мађарског транспортног система до терминала Ревитоузо до Александрополиса и приступ гасоводима ТАП и ТАНАП користећи трансбалкански цевовод који је некада повезивао Украјину, Бугарску и Грчку.
