Др Јелена Беговић директорица Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство, гостујући на Еуронеwс Србија објаснила је како је дошло до стварања лабораторије “Ватрено око” у Србији.
– Лабораторија “Ватрено око” настала је као на филму. Стигло је једно писмо у моје руке, да кинески институт за геномику хоће да донира лабораторију за тестирање великог броја узорака. Али људи не знају да је један од главних директора у тој фрми уствари потиче из наше земље, др Раде Дрманац. Један је од оснивача нашег Института, отишао у Америку, отворио компанију, генијалан један научник, и њега су уствари купили 2012., и вероватно је том путањом некако писмо и дошло до мене. Ја у том моменту стварно никога у Влади ни не знам, а пише у писмо да мора да се комуницира на самим врхом Владе. И у року од пет шест сати дошла сам и до министарства здравља и до кабинета премијерке. И у року од три четири сата одлука је донета “ идемо у то”, а онда су ме питали “а где ћемо”. Ја сам мислила – ево дајем писмо да видите шта ћете са њим. И у понедељак ујутро сам ја имала шлем на глави и у Клиничком центру смо кренули то да градимо. И то је изграђено за неких петнаест, шеснаест дана, 800 квадрата. То је стварно била немогућа мисија. И на крају када су Кинези дошли, када су видели квалитет како је то урађено, како смо ми тај цео систем савладали, рекли су – па ви сте бољи од нас, а, каже, то није нико.
Генетичко инжењерство, биоинжењеринг, биоекономија и вештачка интелигенција су неминовност. Трансфер технологије, где ви из лабораторије морате то што сте развили да пребаците у производ, је већ сада присутно. Све водеће земље света су то препознале као стуб свог развоја. Држава Србија је то препознала, истакла је Беговић. – И наша држава је то препознала отварањем Научно технолопшких центара и рада са Институтима, то јесте промена и јесу новине у науци, а у научној заједници код нас постоји консензус да смо дошли до момента да крећемо напред. Држава је биомедицину и биотехнологију препознала као развојни мотор државе и економије.
– У Србији је, што се науке тиче, ситуација сада боља. Наука је прешла на нови начин финансирања, уведена је компетитивност међу истраживачима што је позитивна ствар јер су се пробудили вредни, амбициозни и они што имају шта да кажу у науци, и они раде пројекте. И сви ови НТЦ који су уједно подршка науци и настали као последица науке, мењају перцепцију међу научницима о самом смислу, то јест, сврси науке. Настају стартап компаније са Института и са Факлултета, и то све ствара додату вредност за државу, а то је и мотивација истраживачима, научницима који имају тај предузетнички дух да своје идеје преточе у прозвод, истакла је Беговић.
Видео можете погледати ОВДЕ.
