Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, зима 2022/2023. године била је трећа најтоплија у Србији од кад се врше мерења.
Топлије су биле само зима 2006/2007. године, као и она давна 1950/1951. године – мада је она била за само готово неприметних 0,01°Ц топлија од овогодишње. Зима је била друга најтоплија у највећим градовима у Србији: у Београду, Новом Саду и Нишу.
Топла зима уследила је након друге најтоплије године од кад постоје мерења у Србији. Овде треба подсетити и да се метеоролошка зима разликује од календарске, и траје од 1. децембра до 28. фебруара, пише портал Клима101.
И у остатку Европе је било топло. Према подацима „Цоперницус Цлимате Цханге Сервице“, ова зима била је друга најтоплија и у Европи, а топлија је била једино зима 2019/2020. године.
Мада је овогодишња зима, по извештају РХМЗ, била најтоплија једино у Ћуприји и Банатском Карловцу, она је била друга најтоплија у читавом низу градова: у Београду, Сомбору, Новом Саду, Зрењанину, Кикинди, Краљеву, Пожеги, Сјеници, Нишу, Зајечару, Димитровграду, Врању и на Палићу.
Сва три зимска месеца имала су тзв. топлотне таласе, како се у климатологији називају периоди са температуром знатно изнад нормале. С друге стране, у Србији је забележен укупно један талас хладноће током читаве зиме – само на Копаонику, и то само од 5. до 9. фебруара.
Децембар и јануар су заузели друга места на листи најтоплијих у Србији од кад се врше мерења. Децембар 2022. године био је рекордно топао на шест локација са званичним мерењима, укључујући ту и Београд, где постоје подаци све до 1888. године.
У Крагујевцу је са 22,2°Ц измерена највиша децембарска температура од кад се врше мерења у овом граду. У Великом Градишту са 17,8°Ц и на Црном Врху са 17,3°Ц измерене су највише јануарске температуре на овим локацијама од кад се врше мерења.
Велике промене
Климатске промене доводе и до непријатних преседана, који нам могу променити слику времена у Србији на коју смо током живота навикли.
Наиме, овогодишња зима била је и прва од кад постоје мерења у којој ни у Новом Саду и Зајечару није био забележен ниједан ледени дан, тј. ниједан дан у којем је максимална дневна температура била испод нуле. Такав резултат добијен је на укупно 11 локација са званичним мерењима широм земље.
Бројни градови имали су рекордно мали број дана са мразом, тј. дана када је минимална дневна температура испод нуле: Банатски Карловац, Београд, Сомбор, Ваљево, Крагујевац, Смедеревска Паланка, Пожега, Неготин и Палић.
Београд је имао само 12 дана са мразом ове зиме, од чега само један дан током читавог јануара (и то -0,1°Ц), што је рекорд за јануар од 1888. године.
Копаоник је посебно имао рекордну зиму. Наиме, на овој планини је током јануара био само један дан са јаким мразом (када је минимална дневна температура испод -10°Ц), што је најмањи број дана за јануар од кад се врше мерења.
Али, није само до температуре. Мерна станица на Копаонику забележила је рекордно мали број дана са снежним покривачем ове зиме – само 66.
Мада је снежних дана било мање, на Копаонику је такође пробијена и једна нова баријера када су у питању падавине: први пут од кад постоје мерења, 20. јануара 2023. је у току једног зимског дана било више од 50 мм падавина.
У светлу историје
Зиму 2022/2023. године у Србији обележили су, уместо мразева, ледених дана и снежног покривача, феномени као што су топлотни таласи, дневне температуре преко 20°Ц, температурни и падавински екстреми.
Овако блага зима није изузетак у низу података, већ је део тренда. Наиме, седам од десет најтоплијих зима у Србији дошло је од 2000. године. Сличан тренд се може запазити и на наредном графику за подручје Европе.
Такође можемо видети да рекорди и екстреми одређених појава нису забележени само у већим градовима где је повећан урбани ефекат на време/климу, већ и у мањим местима, на већој надморској висини и на националном нивоу.
Када се погледа карта одступања температуре за зиму 2022/2023 у Европи, може се видети да је готово цела Европа имала топлију зиму од просека, па не изненађује податак да је ово била друга најтоплија зима у Европи. Такође се може видети да је једна од области са највише израженим температурним одступањем била југоисточна Европа, укључујући и Србију.
Европа је једно од подручја света у којима се тренд загревања климе највише осети, а југоисточна Европа је једна од најосетљивијих регија Европе, што потврђују и подаци из наше земље.
Поред наведеног податка да је седам од десет најтоплијих зима у Србији дошло од 2000. године, треба напоменути и да је девет од десет најтоплијих лета и свих десет најтоплијих година у Србији дошло од 2000. године, а за њима много не заостају ни прелазна годишња доба – пролеће и јесен.
