Премијерка Ана Брнабић рекла је у Тирани где се одржава Самит Берлинског процеса, да не зна зашто је албански премијер Еди Рама тражио да се уведу санкције Србији, оцењујући да то није у складу са добросуседким односима, нити са оним што се ради у оквиру иницијативе „Отворени Балкан“.
На питање новинара о томе да је имала хладан и протоколаран поздрав са Рамом, а Брнабић је одговорила да се тако осећа и да не може срдачније да се поздрави са човеком који је, како је рекла, позвао да се уведу санкције Србији.
„Надам се да ћемо и данас током дана разговарати још о томе, а разговарали смо мало да ћемо то разјаснити. Са Албанијом желимо најбоље могуће односе као и са свима у реигону. Никад нисте само политичар, некад сте и човек. И тако се осећам. Није ми драго, не знам зашто је то урадио, нема баш никаквог смисла, није у складу са добросуседским односима ни у складу са оним шсто радимо у оквиру иницијативе Отворени Балкан“, рекла је Брнабић.
Она је истакла да Србија није урадила ништа да било ко позива и тражи да се уведу санкције.
„Није ми јасан тај његов гест, тако се осећам, не могу другачије. Не треба да се узима лично. Ја сам ту, ми смо рагзоварали разговараћемо даље. Увек сам отворена за најбоље могуће односе са албасним институцијама и да наставимо да имплементирамо пројекте које смо кренули да имплеметирамо“, поручила је Брнабић.
„За србе на Косову не постоје базични услови за нормалан живот“
На питање да ли је било на њу притисака поводом дешавања у Бањској, она је рекла да није било притисака, али да се разговарало о томе и ситуацији на Косову. Додала је да се разговарало и о дијалогу и шта је то што следи, као и о Бриселском споразуму и ЗСО и прошлогодишњем самиту Берлинског процеса, када је Курти у сред Берлина рекао да за њега Бриселски споразум не постоји и истакла да тада није било реакција на то.
Брнабићева је рекла да је подсетила на све што се дешавало пре 24. септембра у Бањској, да је Курти расформирао мултиетничку полицију на северу КиМ.
Председница владе је истакла да за Србе не постоје никакви базични услови за нормалан живот и да је замолила да се о томе не говори као о политчком већ хуманитарном питању и да треба обезбедити основна људска права за Србе и неалбанско становништво.
„Да ли неко може да рачуна на то да се на њих не пуца и да неће завршити у затвору и да их неће тући и матретирати“, запитала је Брнабић.
Она је рекла да притвори трају у просеку 21 месец, да то није више политичко питање већ хуманитарно питање, као и да је од маја, 2.000 српских породица напустило Косово и Метохију. Навела је да је право питање шта треба Европа да уради да се то промени.
„Сви ЕУ званичници на Самиту у Тирани подржали оснивање ЗСО“
Брнабић је рекла и да је данас у Тирани на Самиту Берлинског процеса јасно комуницирано питање Заједнице српских општина на КиМ пред председником привремених приштинских институција Аљбином Куртијем и да су сви европски званичници подржали оснивање СЗО.
„Он је то чуо – сваког појединачно представника држава чланица ЕУ који су овде присутни, Европске комисије, Европског савета и осталих како причају о неопходности да се оснује ЗСО и да је то нешто што је не само предвиђено Бриселским споразумом, већ и Охридским споразумом, зато што је први члан Охридског споразума имплементација свих претходних споразума, а то је Бриселски споразум. Како год да окренете, Бриселски споразум и ЗСО је нешто што је на дневном реду“, рекла је Брнабић.
Председница Владе Србије оценила је да је катастрофа то што је Курти одбио све предлоге ЕУ у вези са експропријацијом земљишта на КиМ и да то показује степен владавине права на КиМ под Аљбином Куртијем.
„Дакле, ви можете да одузимате приватну имовину како желите. Ви је користите за нешто на шта немате право ни по Бриселском споразуму, а то је за додатно гомилање наоуражних, безбедносних снага на северу КиМ, што је у потпуности у супротности са Бриселским споразумом. То да ви немате право на вашу личну имовину, да немате никакву безбедност ни имовине, а на крају крајева нажалост ни живота – показује како се живи на КиМ, односно како живе Срби и неалбанци“, навела је Брнабић.
Председница Владе Србије рекла је данас да не очекује лаке разговоре на предстојећем састанку „велике петорке“ у Београду 21. октобра, али да очекује помоћ како би Србима на КиМ била омогућена основна људска права.
„Не очекујем лаке разговоре, али ја очекујем можда сувише наивно да заиста виде како људи на КиМ живе и колико је то ван стандарда који треба да постоје било где на свету, а најмање на територији европског континента. Да виде то и да нам помогну и раде са нама да добију људска права па онда све остало“, рекла је Брнабић одговарајући на питање новинара Тањуга на самиту Берлинског процеса у Тирани о очекивањима уочи посете представника велике петорке Београду.
На питање са којим се државницима током самита састала, Брнабићка је рекла да је било доста билатералних сусрета, међу којима је истакла састанак са председницом Мађарске Каталин Новак, са министром спољних послова Велике Британије Џејмсом Клеверлијем, председником Владе Шпаније Педром Санчезом, председником Владе Холандије Марком Рутеом, као и кратак разговор са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен.
Председница Владе Србије је навела да је на самиту било речи и о дијалогу о нормализацији између Београда и Приштине.
„Што се тиче дијалога Београда и Приштине, било је позива на наставак, на деескалацију. Али као што смо видели и у Гранади, није ту проблем у Београду. Председник Александар Вучић је у Гранади желео да се види са сваким, како би дошло до деескалације, до смиривања тензија, до дијалога на коме би разговарали. И како би утицали да Срби и други неалбанци на КиМ имају базична људска права. Говоримо о базичним људским правима ни о чему софистициранијем“, нагласила је Брнабић.
Разговори са представницима ОЕБС-а и делегацијом ЕУ о медијским законима
Одговорајући на питање новинара зашто је у последњи час, мимо знања Радне групе, „заменила“ нацрте закона о електронским медијима и информисању, Брнабић је рекла да је она председница Владе Србије и да ништа није мењала у последњи час.
„Ја не радим на медијским законима. То раде људи из Министарства информисања и телекомикација. А шта се десило и како ће изгледати финални нацрт, разговараћу сутра са ОЕБС и делегацијом ЕУ, као и са свим осталим партнерима који раде на том важном послу“, рекла је премијерка.
Србија ће бити спремна за проширење ЕУ до 2030,али то више зависи од ЕУ
Премијерка је данас рекла и да ће Србија свакако бити спремна за проширење ЕУ до 2030. године, али да то да ли ће до проширења и доћи више зависи више од ЕУ и европских интерних реформи.
На питање како је разумела то што је Шарл Мишле поново споменуо 2030. као датум за проширење и да ли је после данашњег самита оптмистичнија него пре или не, она је захвалила Мишелу што на сваком регионалном скупу говори о том датуму и неопходности јачег и јаснијег сигнала о проширењу ЕУ.
„Да ли ће то бити до 2030. године, зависи од ЕУ и њихових интерних реформи, а ми ћемо бити спремни и немамо никакву дилему да ли ћемо бити спремни или не“, навела је премијерка.
На питање како кометарише то што је Урсула фон дер Лајен рекла да они који буду спремни да спроведу реформе да ће добити приступ инвестиционом фонду ЕУ, премијерка је рекла да жели прво да укаже да је читав Берлински процес јако добар за наш регион.
Подсетила је да је захваљујући Берлинском процесу који је покренут 2014. на иницијативу Ангеле Меркел успостављен Савет за регионалну сарадњу младих и регионални инвестициони формум као привредна комора ЗБ, као и акциони план за регионално економско повезивање и јединствено регионално тржиште, транспортну заједницу…
„То је све резултат Берлинског процеса и мени је драго што ћемо данас потписати још један споразум и то је у складу са нашим приоритетима. Верујемо у повезивање и бољу регионалну сарадњу и повезивање људи.
Што се тиче новог плана за економски раст ЗБ и додатне инвестиције од чак до две милијарде евра у оквиру тог плана, ми смо већ кандидовали пројекте и били први на ЗБ који су предали комплетан портфолио пројеката и није никакво изненађење да ће тај новац бити условљен тиме колико брзо спроводите реформе и на који начин.
Ми у њих верујемо и не бежимо од њих, јер мислимо да ће довести до јаче и административно снажније Србије, која ће бити боље за све грађане и наставићемо да спроводимо реформе“, истакла је премијерка.
У СНС још не размишљамо с ким ћемо на изборе
Брнабић, која је и потпредседница СНС, изјавила је да се још не размишља о томе с ким ће напредњаци наступати на предстојећим изборима 17. децембра и да су за њих много важнији резултати.
Брнабић је то рекла одговарајући на питање новинара на самиту Берлинског процеса, о ставу унутар Српске напредне странке поводом изласка на изборе.
„Не размишљам о томе, ја сам потпредседник СНС, такође повереник СНС за град Београд. Трудим се да сваки свој слободни тренутак након државних обавеза користим да разговарам са људима, са члановима странке, симпатизерима, али и такође са људима који нису у СНС, да говоримо о ономе што су једине ствари због којих се ми бавимо политиком, а то су резултати и то су конкретни планови за будућност. Све остало је за мене не тако важно“, истакла је Брнабић.
