Будимо хумани! Помозимо малом Луки!

Luka Milić

Када је преслатки Лука Милић (6) из Сомбора рођен, био је права радост за читаву своју породицу. Мирно одрастање, у његовој трећој години живота, прекинуо један несрећни догађај. Лука је од потпуно здравог детета постао дете са тешким обликом инвалидитета.
О њему брине самохрана мајка Биљана Васић, која и поред свих тешкоћа кроз које пролазила и са којима се тренутно суочава, гаји наду да ће њено дете успети да се опорави.

– Самохрана сам мајка два дечака. Мој млађи син Лука, до пре три године је био потпуно здраво дете. Међутим, догодила се несрећа када је колега, који ме није ни питао да га узме на сплав, узео њега и још једну девојчицу, да их провоза на скутеру. Пали су у воду, човеку је пукло срце, мој Лука је потонуо са њим. Грешком доктора, Лука није интубиран, заборавили су, а да је интубиран сад би био здрав – почиње причу Биљана.

Како каже, Лука је на путу за Сомбор умро, да би га после пола сата оживели.

– Онда смо седам месеци провели у Новом Саду где је додатно уништен. Рекли су ми да дете ставим у установу, да од њега ништа неће бити, да му је мозак скроз мртав. Пустили су ме после седам месеци кући и од тада не одустајем од Луке. Свашта радимо за било какав опоравак. Био је већ на матичним ћелијама у Новом Саду, сваки дан има физиотерапеута, био је на рехабилитацијама… Сад је добио нову
шансу за матичне ћелије у Турској, на рачуну имамо око 16.000 евра, а потребно нам је за сада 21.000 – каже Биљана.
Напредак, ипак, постоји, иако је спор.

– Лука је боље, магнет главе показује да му је мозак 50 процената бољи, иако се на њему конкретно не види. Он је и даље сто посто инвалид, не хода, не једе, храним га преко стомака. Од кад се све то догодило, код куће сам са њим, нисам у могућности да радим. Кад стигнем, бавим се хуманитарним радом, помажем социјално угроженим породицама у Сомбору и околини, па ми је то једна врта “издувног вентила” – прича нам Биљана и додаје:

– Ни сама не знам како сам све прошла без иједне таблете, без психијатра, без ичега, сама сам се изборила. У почетку ми је јако било тешко, али ваљда та сама вера у њега и та љубав су ме вукле напред. Сви су ми рекли да би ретко ко преживео све ово. Тешко ми је и даље. Гледам дете које је било здраво, а сад је сто посто инвалид. Верујем у њега и у то да ће једног дана, па макар и за 15 година, бити добро.
Лука је добио шансу лечењем матичним ћелијама у Турској, иако не постоје гаранције да ће његово излечење бити потпуно.
Помозимо Луки!

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs