Ваздух из 1765. године заробљен у леду открива размере климатских промена

Vazduh

Капсула антарктичког ваздуха из 1765. године чини средиште нове изложбе „Поларна нула“ у оквиру конференције о климатским променама “Cop26” у Глазгову.

Уметник Вејн Бинити провео је последњих пет година сарађујући са научницима организације “British Antarctic Survey” (BAS), који ваде, анализирају и чувају цилиндричне комаде леда до којих су дошли бушењем дубљих слојева ледених плоча.

Ти слојеви леденог покривача чувају разне тајне из прошлости, а између осталог и детаље климатских промена.

Комади леда омогућили су Бинитију да прикаже у Глазгову, у кључном тренутку за планету, најчистији могући ваздух заробљен у леду из једног другог ито тако важног момента – непосредно пре него што је модерно човечанство почело несвесно уништавање атмосфере, са озбиљним последицама са којима се сада суочава.

Изложба Поларна нула (Polar Zero) у Научном центру у Глазгову приказује цилиндричну стаклену скулптуру у којој је у леду заробљен ваздух, који је из 1765. године. То је година који многи историчари означавају као почетак индустријске револуције.

Други ледени цилиндар представља ледено језгро са ситним мехурићима ваздуха који су заробљени док је снег падао и сабијао се и који сада открива застрашујућу стопу повећања атмосферског угљен-диоксида током протеклих 256 година.

  • Обим теме је толико огроман и толико сложен да се може осећати удаљеним, чак апокалиптичним. Људима је потребно нешто опипљиво што би могло да сруши ту временску дистанцу, каже Бинити, докторанд на Краљевском колеџу за уметност који финансира Веће за уметност и хуманистичке науке.

Глациолог др Роберт Малвејни, који је био одговоран за вађење леда испред организације BAS, каже да је заиста могуће избушити лед из одређене ере.

  • Снег пада на Антарктику из године у годину, али се не топи. Тако се снег накупља и нови слојеви снега сабијају оне испод. Док бушимо, возимо се све даље у прошлост. То помало личи на пребројавање годова великог дрвета, објашњава Малвејни.

Према његовим речима, комади леда извучени са већих дубина откривају када су вулкани били активни, што може да се упореди са прецизним историјским подацима и због тога, ма колико се чинило да јесте, није тешко извадити лед из одређене године.

Изазови излагања леда и ваздуха у њему 

Састављање изложбе коју чини и капсула ваздуха у леду који се топи показало се фасцинантним техничким изазовом, каже Грејем Дод из организације „Аруп“.

  • Излагање комада леда које не треба да се отопи технички је подухват који захтева прецизне прорачуне и креативно размишљање за изградњу одговарајућег нивоа изолације, а истовремено омогућава посетиоцима да се приближе експонату, истакао је Дод.

Посетиоци изложбе Поларна нула моћи ће да чују мехуриће ваздуха како искачу док лед излази из цеви, мешајући се са Бинитијевом задивљујућом музиком у којој има и природних звукова.

Ледена вода моћи ће да се додирне, па чак и окуси. То је мултисензорно искуство у време када се „чини хитнијим него икада пре запитати се шта значи додирнути Земљу и бити у контакту са њом“, закључује Бинити.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије