Васкрс: највећи и најрадоснији хришћански празник

uskrs

Васкрс (или Ускрс) је највећи хришћански празник или како верници воле да га називају „празник над празницима“. Он слави победу Господа Исуса Христа над смрћу. Васкрс Христа објавиле су жене мироносице и анђели, када су пронашли гроб Христа који је био празан три дана након што је Христ разапет на Голготи изнад Јерусалима.

Православни верници обележавају васкрсење Исуса Христа седмонедељним постом, који је најстрожији од свих годишњих постова. Последња недеља поста се најчешће назива Велика или Страсна недеља, јер је обележавају дани Христовог страдања.

За ову недељу се везују многи обичаји, а један од најпознатијих је фарбање јаја, која су симбол васкрсења. Прво офарбано јаје (по правилу црвено, јер симболизује проливену крв Христову) домаћице одлажу и чувају до наредне године и то јаје у народу се зове „чуваркућа“. Ово је уједно један је од најлепших васкршњих обичаја, који се није искоренио, чак ни у градовима. Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења.

Васкрс је радостан хришћански празник који слави веру у вечни живот. Седмица која долази иза Васкрса позната је у народу као Светла седмица, а први дани по Васкрсу су Васкрсни понедељак и Васкрсни уторак. Ови дани обележени су у православном календару црвеним словом и по правилу су нерадни.

Васкршњи обичаји налажу да се на дан Васкрса устане рано, али да се никако не леже пре поноћи. Наиме, верници Васкрс „дочекују“ будни, јер према веровању уколико би заспали пре поноћи, током целе године били би ненаспавани и несклони послу све до идућег Васкрса.

Верује се, такође, да је Васкрс породични празник, те да се на дан Васкрса не иде по туђим домовима.

Верници се, на дан Васкрса, поздрављају традиционалним поздравом „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“ и учествују на празничним Литургијама у црквама. Кад се дође са васкршње Литургије, обичаји налажу да се сви укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади целу кућу.

После заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и седају за свечано постављену трпезу.

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тад настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче. То представља велику радост за децу. Приликом туцања изговара се, такође, – „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје којим се прекида пост, а онда остала храна са трпезе.

Етнолози подсећају да је Васкрс уствари сама срж и смисао хришћанства – празник вечног живота, побожности, жртве и љубави.

У Тропару Васкрсења Христовог налазимо следеће речи: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт разруши, а онима који су у гробовима, живот дарова“.

Овај празник је такозвани „покретни“ празник, чије обележавање је сваке године на различит датум, с тим да увек „пада“ у недељу. Празнује се у првој недељи након пуног месеца, који пада на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никада, пак, пре те равнодневнице. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару.

Одлука о празновању Васкрса донета је још 325. године, на Васељенском сабору у Никеји.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије