Средња Пољопривредно-прехрамбена школа Сомбор ове године прославља 76 година од оснивања. Ученици у овој школи могу да се образују за следећа занимања: пољопривредни техничар, прехрамбени техничар, ветеринарски техничар, техничар хортикултуре, техничар за биотехнологију, пекар, цвећар-вртлар и руковалац-механичар пољопривредне технике. Преко 300 ђака који тренутно похађају школу, осим теоријске наставе, имају прилику да све научено примене у пракси. Наставници који раде у овој средњошколској установи посвећени су и стручни, а томе у прилог говори и чињеница да је удруженим деловањем наставног кадра и ђака, школа постала део пројекта прекограничне сарадње, заједно са пољопривредним школама из Футога и Вршца, као и Институтом за лековито и зачинско биље у Новом Саду, у партнерству са установама из Мађарске.
View this post on Instagram
Директор установе, Јово Ћато, наводи следеће:
„Школа има и школску економију, на којој деца обављају практичну наставу и бавимо се ратарском, воћарском и сточарском производњом. Ове године школа је учествовала у једном пројекту прекограничне сарадње, „Аgrinno 2“ и на школској економији се налази један инкубатор, где се гаји лековито биље и које се прерађује, односно сушимо и прерађујемо у чајеве или неке друге производе у том инкубатору“.
Више о овом значајном пројекту, говори наставник пољопривредне групе предмета, Иван Петреш.
„Ми смо се укључили у тај пројекат управо због тога да се првенствено наши ђаци, а онда сви около овде, да кажем, из села, који су заинтересовани за лековито и зачинско биље, едукују, укључе у ту производњу, ми као професори да покажемо начине производње и да видимо како се то негује, како се после прерађује и тако даље. Тако да смо у пројекту добили сушару, добили смо један мотокултиватор и овде можете код нас конкретно да видите, значи комплет засад је подигнут на малч фолији. Покушали смо да смањимо тај део хемијске заштите на минимум. Гледамо да иде по правилима неке органске производње, тако да је малч слама, а овде је и фолија, систем за наводњавање кап по кап, овде видите црни слез, бели слез, корморач, матичњак, жалфија, мускатна жалфија и тако даље, значи све те зачинске и лековите биљке смо укључили и трудимо се да, по завршетку ове вегетационе године, то све осушимо и да онда то можемо и да пласирамо можда на тржиште. Али, нама је најбитнија ствар да деца, ђаци, виде како се то ради и свако онда на сопственом имању, да покушају, да пробају то“.
Идеја укључивања школе у овакве пројекте је, према речима наставника Петреша, управо да мотивише ученике да се и након завршетка трогодишњег или четворогодишњег школовања, баве пољопривредом, а да из школе оду потковани знањем које ће успешно искористити у практичне сврхе.
Осим неге и прераде зачинског и лековитог биља, ђаци и наставници се на школској економији баве и другим интензивним културама, а највише воћарством и виноградарством. Економија је обезбеђена најновијом неопходном механизацијом и оруђем и алатима потребним за обављање практичног рада на овом лепом имању. Из Управе школе наводе да финансијска и техничка помоћ не изостаје ни од републичке и покрајинске Владе, као ни од Града Сомбора.
