Председник Александар Вучић гостујући у емисији “Добро јутро Србијо“ осврнуо се на случај Основне школе “Владислав Рибникар“ и чињенице да је родитељ детета које је настрадало 3. маја ове године у крвавом пиру, одбијен да буде део Савета родитеља, а самим тим ни део Школског одбора, као и коментаре опозиционих представника да држава није урадила ништа за родитеље страдале деце.
Подсетимо, како је Република прва писала, Влада Републике Србије сматра да у Савету родитеља треба да буду родитељи убијене деце, а Бранко Анђелковић, отац настрадале девојчице Маре који је био кандидован за члана, није изабран, на шта се и сам председник осврнуо.
– Показали су ми Милицу Стаменковски, питање новинарке “ето видите, држава није ништа урадила за родитеље у Рибникару“, једна потолошка, болесна злоупотреба свега, при том немају појма о чему се ради. Људима желим да објасним о чему се ради, ради се о родитељима убијене деце, који су с правом, чини ми се с правом, да не будем ја судија, чини ми се с правом, јер морате да чујете и другу страну, у овом случају је друга страна Савет родитеља, то су углавном родитељи чија деца нису страдала, нису убијена у крвавом пиру овог монструма-дечака. И ти родитељи су тражили одређене ствари зта себе, требало је да буду представљени у Савету, да имају једног члана, требало је да буде Бранко Анђелковић, иначе отац погинуле девојчице Маре, који има још једно дете које иде у ту школу – рекао је он и додао да је држава Србија упутила молбу Савету родитеља ОШ “Владислав Рибникар“:
– Држава Србија је упутила молбу и захтев Савету родитеља да прихвате тог човега за члана Савета родитеља, Савет родитеља то није желео да прихвати ту одлуку и да је донесе. И сада ти родитељи кажу “ми само желимо да држава сама ради свој посао око меморијалног центра, што ми већ радимо у договору са њима“. А они неће ни да чују о чему се ради, ја сам примао и једне и друге родитеље. Када радите све што можете, да чујете све, да се изборите све, али када нико ништа не зна о томе, а жели по сваку цену да добије неку врсту политичке помоћи, дехуманизујући вас, представљајући вас као некога ко не брине о родитељима, а при том толико су бринули о њима, да им ни саучешће нису изјавили.
