Поводом Међународног дана жена 8. марта под покровитељством потпредседнице Владе Србије и министарке културе и информисања Маје Гојковић у Музеју Југославије је одржан радни доручак коме су присуствовале жене које се налазе на челу неких од значајних културних институција у Србији, као и уметнице и новинарке.
У поздравном говору званицама, Гојковић је подсетила да се 8.марта слави као Дан жена пошто су пре једног века хиљаде жена изашле на улице Нјујорка које су се бориле за људска, женска и радна права, да имају краће радно време, боље плате и право гласа.
“Данас не треба да се боримо за такве ствари али и даље је 8. март симбол, идеал да равноправност подигнемо на ниво да не буде потребно да о њој разговарамо и да се подразумева да није важно да ли је неко мушкарац или жена, већ колико уме нешто да уради. Мислим да смо близу тога”, истакла је Гојковић.
Према њеним речима, Музеј Југославије је намерно одабран за осмомартовски радни доручак као место сентименталног путовања кроз историју наше државе и присећања “како смо некад прослављали 8. март”.
“Са колико узбуђења смо бирали поклоне учитељицама, мамама, бакама, комшиницама, а данас то потпуно другачије изгледа. Добијамо цвеће и даље, али данас неке жене демонстрирају, и даље траже пут да буду равноправне. У Србији се много прича о томе и проблемима које још увек нисмо решили”, оценила је министарка.
Гојковић је рекла да је циљ радног доручка да се поделе искуства “како је у 21. веку у Србији бити жена, бавити се културом”, и на какве се све препреке наилази.
“Као држава донели смо добре законе у циљу родне равноправности, увели потребне квоте у установама културе и надзорним одборима. Постигли смо да нас има више, много смо видљивије и са тим смо направиле велики помак. Сада нас јавност слуша, преноси наше искуство и шта би требале још да урадимо”, рекла је Гојковић.
Према њеним речима, жене у Србији су успеле да заузму важне позиције, као што су директорке и управнице галерија и установа кутлуре, не због процената већ су “прошле на конкурсима, што значи да су победиле својом квалитетом, добиле су своју шансу и очигледно су је искористиле”.
Оценивши да је у Музеју Југославије данас присутна “култура Србије у малом”, Гојковић је поручила да у области културе женама у Србији остаје још да освоје позоришта и филм.
Она је рекла да је циљ радног доручка, између осталог, да се види имали још мушких професија у култури које треба освојити, као и “да ли је истина да су боље плаћени мушкарци који се баве одређеним областима културе?”
“Мислим да је то филм, да се ту праве разлике између жена и мушкараца?”, упитала је Гојковић
У свом обраћању директорка Музеја Југославије Неда Кнежевић је рекла да данас жене чине велики број запослених у установама културе, где “осећају да су равноправне” и да им је боље од оних које раде у доминантно мушким областима.
У радном доручку учествовале су и солисткиња Опере Српског народног позоришта Наташа Тасић Кнежевић, директорка београдског фестивала игре Аја Јунг, филмска и позоришна продуценткиња Милена Тробожић Гарфилд, директорка Народног музеја Бојана Борић Брешковић, директорка Историјског музеја Србије Душица Бојић и бројне друге званице.
