Ситуација на Јужном Кавказу поново је постала напета пошто је дугогодишњи сукоб Јерменије и Азербејџана око Карабаха на ивици да ескалира у још један рат.
Скоро сваки дан две стране отварају ватру једна на другу и размењују оптужбе. Прошлог викенда Баку је известио да је Јерменија пуцала на азербејџанску војску, док је само неколико сати касније Јереван саопштио да су његове снаге нападнуте. Азербејџан је у уторак покренуо „антитерористичку операцију“ локалног карактера у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка, саопштило је Министарство одбране, наводећи да су ове мере предузете због систематског гранатирања Оружаних снага Јерменије, као и због наставка минирања територије.
Догађаји се одвијају у позадини заједничких војних вежби Јерменије са Сједињеним Америчким Државама, које ће трајати до 20. септембра.
ЕУ се такође умешала у ситуацију и активно води разговоре и са Јереваном и са Бакуом, а Москва сматра да је Брисел одговоран за ескалацију сукоба у региону.
Шта је било окидач?
Током протеклих неколико година Баку и Јереван су више пута разговарали о потписивању мировног споразума којим би се званично утврдиле границе две земље. Пре само неколико месеци председник Азербејџана Илхам Алијев рекао је да „практично нема озбиљне препреке за мировни споразум“ и да је „сигуран да мировни споразум може бити потписан у блиској будућности“.
Међутим, раније овог месеца сукоб између две земље поново је ескалирао. Јерменски премијер Никол Пашињан рекао је да су 1. септембра азербејџанске оружане снаге „покренуле још једну провокацију“ у области Сотк-Хознавар у провинцији Сјуник на југу Јерменије и да су убијена три јерменска војника.
Баку је, међутим, тврдио да је један од његових војника рањен у ватри са јерменске стране. Касније је Министарство одбране Азербејџана саопштило да су Оружане снаге Јерменије користиле дрон да нападну азербејџанску војску на граници и да су још два војника рањена.
Министарство одбране Азербејџана такође је саопштило да је Јереван напао азербејџанску војску користећи минобацаче, артиљерију и беспилотне летелице.
Обе стране су једна другу оптуживале за отежавање ситуације. Баку је тврдио да јерменска страна објављује лажне информације и покушава да „формира лажно мишљење у међународној заједници како би припремила терен за још једну провокацију“.
Све веће тензије
Неколико дана касније на интернету су се појавили видео-снимци који приказују огромне колоне азербејџанске војне опреме како се креће ка граници са Јерменијом, што је изазвало активне дискусије. Пашињан је инсистирао да Азербејџан гомила војне снаге на граници и у региону Карабаха, док наводно наставља да полаже право на суверену територију Јерменије. Такође је навео, како је рекао, све већи број антијерменских изјава које подстичу мржњу у азербејџанској штампи и на пропагандним платформама.
Према Пашињану, ситуација на граници је „експлозивна“. Он је позвао глобалну заједницу да предузме хитне мере како би спречила даљу ескалацију сукоба.
У међувремену, азербејџанско министарство спољних послова описало је изјаве о концентрацији азербејџанских снага на граници као „политичку манипулацију“. Азербејџанске дипломате су приметиле да „наставак војно-политичких провокација Јерменије, текуће тврдње Јерменије, укључујући њеног премијера који је против територијалног интегритета и суверенитета Азербејџана, и неповлачење јерменских оружаних снага са територија Азербејџана, супротно обавезама, представљају стварну претњу безбедности у региону“.
– Да би успоставила мир и безбедност у региону, Јерменија мора да одустане од својих територијалних претензија према Азербејџану, стане на крај војним и политичким провокацијама и заустави препреке успешном исходу преговарачког процеса о мировном споразуму – поручило је Министарство спољних послова Азербејџана.
Узрок сукоба
Сукоб између Јерменије и Азербејџана око Карабаха, територије која правно припада Азербејџану, али је углавном насељена Јерменима, траје већ неколико деценија.
Последњих година СССР-а утицај централних власти је ослабио и у региону су избили етнички сукоби, као и у другим удаљеним деловима огромне земље. Ови сукоби су убрзо прерасли у крваве обрачуне. Аутономна област Нагорно-Карабах прогласила је 1988. године отцепљење од Азербејџанске ССР. Последњих месеци постојања Совјетског Савеза проглашена је Република Нагорно-Карабах (НКР), али је није признала ниједна држава чланица УН, чак ни Јерменија. Територијални спор је довео до оружане конфронтације између касније независне Јерменије и Азербејџана, а сукоб је до данас остао нерешен.
Током војног сукоба 1992-1994. Баку је изгубио контролу над Карабахом и седам суседних округа. Ово је омогућило Јерменији да брани „независност“ самопроглашене НКР и створи такозвани „појас безбедности“ око Карабаха. Према различитим проценама, у оружаном сукобу на азербејџанској страни је страдало 4.000-11.000 људи, а на јерменској око 5.000-6.000 људи. Последњих 30 година постојао је стални покушај решавања ситуације у оквиру ОЕБС-ове Минск групе (у којој су Русија, САД и Француска), и током састанака између представника Јерменије и Азербејџана, али то није дало резултате.
Ситуација се променила током Другог рата за Нагорно-Карабах, који је почео у септембру 2020. Током 44 дана активних непријатељстава Азербејџанци су успели да преузму контролу над значајним делом својих територија јужно од Карабаха и стратешки важним градом Шушом. Контрола над овим градом је значила да су даљи покушаји да се рат настави практично бесмислени.
Рат је завршен 9. новембра 2020. године када су руски председник Владимир Путин, председник Азербејџана Илхам Алијев и јерменски премијер Никол Пашињан потписали заједничку изјаву о потпуном прекиду непријатељстава у Карабаху. Према документу, Баку је повратио контролу над већином територија које је изгубио 1990-их, а руске мировне снаге су распоређене дуж линије контакта и у коридору Лачин, који повезује Јерменију са непризнатом НКР.
Ипак, мировни споразум између Јерменије и Азербејџана до данас није потписан.
Непоштовање постигнутог договора
Азербејџан је у марту прошле године предложио пет услова за мировни споразум са Јерменијом: узајамно признавање државних граница, потврђивање одсуства територијалних претензија, уздржавање од употребе војне силе и претњи силом, демаркацију јерменско-азербејџанске државне границе и отварање транспортних комуникација. Између осталог, ово је укључивало отварање коридора Зангезур – руте која би пролазила кроз јерменску провинцију Сјуник и повезивала Баку и западне регионе земље са ексклавом Нахчиван. Пут би се тада протезао даље до Турске и временом би извео Јерменију из транспортне изолације у којој се нашла од Првог рата за Нагорно-Карабах.
Трилатерална изјава о прекиду ватре од 9. новембра 2020. укључује параграф у ком се наводи да ће руски граничари контролисати коридор Зангезур. Потписивањем документа, Азербејџан, Јерменија и Русија сложиле су се да коридор буде екстериторијални.
Упркос томе, Јерменија је почела да бојкотује пројекат, посматрајући га као претњу националној безбедности. Јерменске власти су објасниле да су њихови страхови засновани на повременим примедбама Азербејџана да је провинција Сјуник историјска азербејџанска земља. Пашињан је у јулу изјавио да „Јерменија никада, ни усмено ни писмено, није преузела никакву обавезу коридора и неће прихватити такво тумачење“.
Када је пројекат Зангезурског коридора дефакто замрзнут, Азербејџан се фокусирао на другу транспортну артерију обезбеђену трилатералним споразумом: коридор Лачин, који повезује непризнату НКР са Јерменијом.
Од зиме 2022-2023. Баку је издао низ „упозорења“ о неприхватљивости одлагања мировних преговора, док је Јерменија тврдила да је Карабах пао под „блокаду“. Власти непризнате НКР окривиле су Баку за прекид испоруке природног гаса, јединог извора топлоте за хиљаде цивила. Јерменија је тада оптужила Азербејџан да блокира приступ бројним камионима са хуманитарном помоћи.
Азербејџан негира одговорност за „блокаду“, а локални медији приказују аутомобиле јерменских регистарских ознака који се крећу у оба смера. Осим тога, азербејџанске власти су понудиле да превозе храну и лекове алтернативним путем.
Међусобне оптужбе
Док Јерменија оптужује Азербејџан да је изазвао хуманитарну кризу у Карабаху, Азербејџан оптужује Јерменију да саботира споразуме.
Штавише, и даље је нерешен проблем неазербејџанских војних формација стационираних у Карабаху, чије је повлачење предвиђено трипартитним споразумом.
– Иако је Јерменија била принуђена да призна Карабах као део Азербејџана, још увек постоје остаци јерменских оружаних снага на територији Азербејџана, где су привремено стациониране руске мировне снаге – рекао је Алијев у јулу.
Јерменски премијер Пашињан је одговорио да у Карабаху више нема представника јерменских оружаних снага, али да је тамо и даље стационирана Одбрамбена војска Арцаха (јерменски назив за Карабах). Према Пашињану, Одбрамбена војска Арцаха није распуштена због политике Бакуа. Такође је навео да мировни покушаји Јерменије нису навели Азербејџан да предузме било какве симетричне кораке. На пример, према речима Пашињана, Јереван је Бакуу предао мапе минских поља, што је омогућило Азербејџану да започне велики рад на уклањању мина.
Сви ови фактори не само да спречавају могућност склапања мировног споразума, већ доприносе ескалацији сукоба. На граници Јерменије и Азербејџана тренутно је веома опасна ситуација, каже Николај Силајев, виши истраживач Центра за питања Кавказа и регионалне безбедности МГИМО.
– Ситуација је експлозивна, али није све изгубљено. Да би се деескалирала, потребно је испунити све услове трипартитних декларација, почев од декларације потписане у новембру 2020. Не видим други начин да се очува мир – рекао је аналитичар за Раша тудеј.
Спољни утицај
У међувремену, односи између Москве и Јеревана, који се окренуо Западу за подршку и пре него што је дошло до ескалације, драстично су се погоршали. У јануару су министри спољних послова ЕУ одобрили стварање цивилне мисије ЕУ у Јерменији како би „промовисали деескалацију на Кавказу“. Наведени циљ је повећање стабилности и поверења у пограничним областима Јерменије и стварање амбијента погодног за нормализацију односа између Јерменије и Азербејџана. Високи представник ЕУ за спољне послове Жозеп Борељ истакао је да успостављање мисије ЕУ у Јерменији „покреће нову фазу у ангажовању ЕУ на Јужном Кавказу“.
Министар спољних послова Јерменије Арарат Мирзојан и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов имали су 1. маја први састанак после дуго времена, у организацији америчког државног секретара Ентонија Блинкена у близини Вашингтона.
Нису предложене никакве конкретне акције по питању „блокаде“. Без обзира на то, америчка страна је захтевала деблокаду коридора, надајући се да ће дугорочно добити подршку Јеревана.
Москва је приметила тај гест и отворено је негодовала, видевши у томе жељу Запада да реши конфликт под сопственим условима.
– Још нема других законских основа који би допринели решавању ситуације, тако да нема апсолутно никакве алтернативе овим трипартитним документима. Знамо и да постоје разни покушаји који поткопавају темеље нагодбе, који можда неће дати резултате у будућности – рекао је у мају Дмитриј Песков, портпарол Кремља.
До почетка септембра контрадикције су се појачале. Оне су покренуте саопштењем Министарства одбране Јерменије у вези са плановима за одржавање заједничких америчко-јерменских војних вежби „Орао партнер 2023“ у центру за обуку Зар средином септембра.
Овоме је претходио интервју који је дао јерменски премијер Никол Пашињан листу „Ла Република“. У разговору са француским новинаром политичар је рекао да Русија није вољна да реши кризу и укине „блокаду“ Карабаха. Штавише, Пашињан је рекао да су мировне снаге неспособне да испуне своју мисију када је у питању обезбеђење цивилне безбедности и супротстављање плановима Бакуа да прошири контролисану територију.
Ове изјаве Русија није игнорисала. Као одговор на премијерову изјаву, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова назвала је „блокаду“ Карабаха „последицом његових сопствених акција“. Она је такође назвала јерменског лидера „лошим играчем“ који покушава да кривицу за тренутну ситуацију пребаци на свог историјског савезника.
– Оно што Пашињан ради очигледно провоцира тренутну ситуацију. Не знам зашто то ради. Можда су га тако учили лоши момци из Европске уније – рекао је за РТ Алексеј Мартинов, директор Међународног института новооснованих држава.
