Да ли ће Нобелова награда за мир обзнанити хладни рат или борбу против климатских промена?

Nobelova nagrada

Овогодишњи лауреат Нобелове награде за мир биће објављен 8. новембра, свега три седмице пре него што се светски лидери окупе на климатском самиту. То је, уједно, један од разлога због ког аналитичари оцењују да би ово могла да буде година шведске климатске активисткиње Грете Тунберг.

Међу номинованима су белоруска политичарка Светлана Тихановска и најжешћи критичар Кремља Алексеј Наваљни, али они који помно прате рад Нобеловог комитета тврде да је најбољи начин за предвиђање – сагледати која су најактуелнија глобална питања јер ће се тиме бавити и петочлани комитет.

Како даље наводи Ројтерс, климатски самит је заказан за почетак новембра у Шкотској и посвећен је глобалном загревању, а научници сматрају да је то последња шанса за утврђивање обавезујућих циљева за смањење емисије штетних гасова у наредној декади, да би раст температуре био задржан испод 1,5 степени целзијуса, чиме би се избегла општа климатска катастрофа.
То би могло да укаже на шведску климатску активисткињу Тунберг, која би са 18 година постала други најмлађи добитник у историји, после Пакистанке Малале Јусуфзаи.

Додела награде Наваљном или Тихановској, истиче Ројтерс, било би одјек хладног рата, када су награде за мир и књижевност додељене истакнутим совјетским дисидентима попут Андреја Сахарова или Александра Солжењицина.

Светлана Тихановска

Тихановска је бивша професорка енглеског језика, и супруга познатог белоруског блогера и активисте Сергеја Тихановског, који се тренутно налази у затвору.

Она се прошле године кандидовала на председничким изборима на Белорусији, а као разлог за кандидатуру навела је управо то што је њен супруг ухапшен.Тако је, и ван своје земље, постала симбол протеста против диктатурских режима.
“Многи опозициони политичари и активисти су ухапшени пред изборе, између осталог и мој супруг. Ухапшено је на хиљаде мушкараца, тако да су се на првој линији протеста нашле жене”, рекла је тада.

На изборима јој је конкурент био Александар Лукашенко, тренутни белоруски председник, а протести који су се одржавали против њега и у њену подршку, највећи су у историји те земље.

После избора које је изгубила, а за које је касније тврдила да су нелегитимни и намештени у Лукашенкову корист, Тихановска се одселила из Белорусије у Литванију да је не би, како је сама наводила, затворили због противљења режиму.

Алексеј Наваљни

Алексеј Наваљни је руски политичар и адвокат, који је познат као најжешћи критичар владе председника Владимира Путина.

Пажњу шире јавности привукао је тиме што је што је организовао протесте и заговарао реформе против руске владе, али и тиме што се кандидовао за председника Русије.

У августу прошле године, Наваљни је завршио у болници у Берлину због тога што је, како се касније испоставило, био отрован нервним агенсом новичоком.

Након месец дана, изашао је из болнице, а за тровање је оптужио Путина, мада никада није доказано ко је заиста био крив.
Наваљни се у Русију вратио у јануару 2021. године, а на аеродрому је приведен и недуго затим осуђен на скоро три године затвора због кршења условне слободе.

Од фебруара се налази у затвору у Русији, а у марту је 24 дана штрајковао глађу.

Грета Тунберг

Грета Тунберг долази из Шведске, и у питању је позната климатска активисткиња која има свега 18 година.
Како је рекла на једном говору 2018, за климатске промене први пут је чула када је имала свега осам година, и од тада није престала да се интересује за ову сферу.

Са 15 година, Тунберг је учествовала на протестима испред шведског парламента, где су светски лидери позивани да предузму конкретније кораке у очувању животне средине.

На исту тему је, након тога, говорила и на Самиту о климатским променама Уједињених нација у Нјујорку.
Позната по свом бритком обраћању, пажњу јавности је привукла последњи пут пре неколико дана, када је на самиту “Млади за климу у Милану”, обраћања светских лидера у вези са климом окарактерисала као “бла, бла, бла”.Уколико она освоји Нобелову награду за мир, то би се десило само неколико недеља пре овогодишње конференције Уједињених нација о климатским променама.

“Одбор (Нобелове награде) често жели да пошаље поруку. И то би била снажна порука пред ту конференцију”, рекао је за Ројтерс Ден Смит, директор Стокхолмског међународног института за истраживање мира.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије