Последње тензије на Косову и Метохији, наставак преговарачког процеса Београда и Приштине у Бриселу, скепса да ће тај сусрет донети било какав повољан резултат, намеће питање – где је сада Београд у том преговарачком процесу, шта даље, па и потребу да се о томе разговара у Скупштини Србије.
То је и најавио председник Србије Александар Вучић пре неколико дана када је рекао да верује да ће у септембру, када нова влада већ буде формирана, у скупштини са посланицима разговарати о Косову и Метохији.
“То је наша обавеза да људи чују шта се догађа и шта можемо заједнички да урадимо“, рекао је Вучић.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже за Танјуг да је добро што се питање Косова и Метохије враћа у парламент, јер је то, по његовој оцени, политичка нужност тренутка у коме се налазимо.
Од те седнице се очекује да буде бурна, детаљна, делом озбиљно државотворна, а делом и “промотивно политчка”.
„Парламент је место где се разговара, договара, чују се различита мишљења, предлози, другачије верзије приступа косовског питању од оне која је доминантна, Очекујем динамичну и бурну расправу. Да чујемо различита мишљења, али да, када усвојимо неку заједничку политичку одлуку, њу поштујемо сви без обзира којој странци припадамо“, рекао је Станковић.
Иначе, први званични захтеви који су стигли председнику скупштине у новом сазиву управо за сазивање посебне седнице парламента о питању Косова и Метохије, први су поднеле Двери, а други Народна странка.
Потпредседник Двери Иван Костић рекао да очекује да се та седница и одржи, баш због актуелне ситуације, која је, оцењује, изузетно компликована и ризична за безбедност наших грађана на Косову и Метохији.
“Очекујемо да се на тој седници направи национални консенсензус”, рекао је Костић за Танјуг, уз оцену да смо на посебној седници о КиМ 2019. имали „монолог председника Александра Вучића“.
Скупштина, каже, мора да заузме став, са јасним циљевима шта очекује од наше политике по питању Косова и Метохије.
„Држава Србија и сви политички фактори у њој морају јасно да одлуче да ли нам је у интересу да сачувамо Косово и Метохију, а да не идемо на погубни пут да, зарад неких обећања уласка у ЕУ које видимо да се никада неће остварити, одрекнемо јужне српске покрајине“, поручује Костић.
Додао је да је Декларација Европског парламента, у којој се од Србије тражи признање Косова и Метохије, показао да је то нормална агенда ЕУ и навео да би то било погубно, те да нико у Србији не сме да потпише да се одриче КиМ.
„Не познајем ниједног политичара на власти било где на свету да је тако лако спреман да се одрекне дела своје територије, а поготово Косова и Метохије за које знамо шта значи за српски народ у целини“, рекао је Костић.
Генерални секретар Народне странке Стефан Јовановић рекао је Танугу да су они поднели иницијативу председнику скупштине да седницу закаже током августа, а пре сусрета у Бриселу, јер сматрају да би парламент требало да донесе обавезујући преговарачки оквир за наставак дијалога 18. августа, као и за 1. септембар, када се очекује примена једностране одлуке приштинских власти о регистарским таблицама.
У супротном ће, каже, одлазак председника Вучића у Брисел бити само “наставак његове приватне дипломатије”, као и претходних година.
Није задовољан због тога што је јавност од председника Републике, а не од председника парламента чула најаву да ће посебна седница о Косову и Метохији бити одржана у септембру, тек након “свих тих преговора и разговора”.
Питање Косова и Метохије је једно од најважнијих националних питања и око њега не би требало да буде поделе на власт и опозицију, већ је потребно да о њему постоји минимум националног концензуса, сматра Јовановић.
Очекује да дебата у скупштини том питању буде жустра, како би се видело каква је позиција Србије, установиле црвене линије и преговарачки оквир, али тврди да ће власт искористити то питање за још једну поделу у друштву.
За Народну страну је најважније да не постоји признање тзв. Косова, као и омогућавање нормалног живота за Србе у јужној покрајини, додао је Јовановић.
За посебну седницу о Косову и Метохији су и Заветници, који су у саопштењу навели да је она потребан што пре, како би се разговарало о досадашјим бриселским споразумима и о смерницама за даље вођење дијалога, уз позив државном руководству да се уздржи од потписивања нових споразума док се у парламенту не утврде смернице за даље вођење политике према питању Косова и Метохије.
