У току су измене Кривичног законика, које би, како је до сада познато, оне би до краја године требало да донесу строже казне за насилнике у породици, а силоватељи би иза решетака могли да проведу између пет и 25 година, па чак и до краја живота.
Да ли би веће казне могле да смање број насилника, какви су резултати претходних измена Кривичног законика, када је уведена доживотна казна за силоватеље деце, за РТС су говориле судија Марина Барбир и Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Од 2006. године имали смо више пооштравања казни, а чини се да никад више нисмо говорили о насиљу и силовању. Шта је пракса показала, да ли строжа казна може да одврати од извршења кривичног дела?
„Неколико пута су се пооштравале казне, и што се тиче законског минимума и максимума, и то на сваке три, четири године, тако да немамо статистику која би могла да нам покаже ефекте. По правилу, већа запрећена казна не одвраћа учиниоце, нема тај ефекат који би се очекивао“, каже Марина Барбир.
Пре три године имали смо промену Кривичног законика, која је предвидела доживотну казну затвора за силоватеље деце, трудница и немоћних лица.
„Оно што одвраћа учиниоце то је извесност кажњавања, не толико сама запрећена казна јер ми видимо да се та кривична дела понављају. Ствар је у томе што ми некако не заустављамо учиниоце кривичних дела на почетку, имамо кривично дело недозвољене полне радње, за које је и даље поред осталих предвиђена новчана казна. Ми некако подижемо казне за тежа кривична дела, а заборављамо да би требало нешто да урадимо на самом почетку. Велики број тога почиње од недозвољених полних радњи, који нажалост, ако не буду заустављени чине тежа кривична дела“, напомиње Вања Мацановић из Аутономног женског центра.
Мацановићева је и раније указивала на промену Кривичног законика. На питање како би он требало да се промени наводи да би првенствено, требало променити дефиницију силовања.
„Србија када је ратификовала Истанбулску конвенцију, ми смо се обавезали да ћемо дефинифију силовања, која је застарела, ускладити са остатком света. А то је да тај недостатак сагласности на сексуални однос буде основни елемент тог кривичног дела и ми никако да дођемо до те дефиниције. Оно што је наш највећи проблем то што се не верује жртвама“, додаје Мацановићева.
Претходних месеци се много говорило и о томе да треба Кривични законик да обухвати и нова кривична дела које је донео модерни начин живота. На питање да ли се иде у том правцу Марина Барбир сматра да сада јесте тренутак да се тако нешто уради.
„Али све то уз велику, широку, стручну расправу“, наглашава Барбирова.
