Француски председник је био кључни играч у убеђивању председника САД и Русије.
Председник САД Джо Бајден и председник Русије Владимир Путин су у начелу пристали да одрже самит о Украјини, изјавио је председник Француске Емануел Макрон рано јутрос, и отворио врата за излазак из једне од најозбиљнијих криза у Европи у последњих пола века, пише Ројтерс.
Канцеларија председника Француске је издала саопштење у којем са наглашава да је Макрон предложио обојици вођа самит о „безбедности и стратешкој стабилности у Европи“, а Бела кућа је потом објавила да је Бајден прихватио састанак „у принципу“, али само „ако се инвазија не деси“.
– Ми смо увек спремни за дипломатију. Такође смо спремни да наметнемо брзе и озбиљне последице, ако Русија изабере рат – рекла је Джен Псаки, портпарол Беле куће.
Детаљи самита, који је најављен после многобројних телефонских разговора између Макрона, Бајдена, Путина, Зеленског и Бориса Джонсона – нису јасни.
Макронова канцеларија и Бела кућа су објавили да ће о детаљима самита разговарати амерички државни секретар Ентони Блинкен и руски министар спољних послова Сергеј Лавров на састанку који је планиран за четвртак, 24. фебруара. Није познато да ли ће и какву улогу ће на самиту имати Украјина.
Међутим, Мајкл Мекфол, бивши амерички амбасадор у Русији, изјавио је да је скептичан, кад је реч о одржавању самита.
– Али ако се Бајден и Путин састану, требало би да позову Зеленског да се придружи – написао је Мекфол на Твитеру.
Вести о Макроновом предлогу самита дошле су после недељу дана појачаних тензија у Украјини, због гомилања руске војске на границама, пише Ројтерс, и наводи да су се снаге Москве нагомилале у мери која је навела Запад да закључи да би инвазија Русије на Украјину могла да почне сваког момента.
Русија одбацује тврдње да има намеру да изврши инвазију, али је Блинкен рекао у недељу да га брину руске вежбе у Белорусији, и да мисли да је Русија на ивици напада.
У писму Уједињеним нацијама, Сједињене Америчке Државе су изразиле забринутост да би „даља инвазије Русије на Украјину могла да доведе до хуманитарне катастрофе“.
– Имамо кредибилне информације које показују да руске снаге праве листе идентификованих Украјинаца које намеравају да убију или пошаљу у логоре после војне окупације – написала је амбасадорка САД у УН у Женеви, Батшиба Нел Крокер, и нагласила да „Вашингтон има кредибилне информације да ће руске снаге вероватно користити смртоносне мере да разбију протесте или мирни отпор цивила“.
Спорадична пуцњава на линији која одваја снаге украјинске владе и проруске сепаратисте у источној Украјини појачала се од четвртка. Побуњеници су објавили да су два цивила погинула после гранатирања иза којег стоји влада у Кијеву, пренела је руска агенција РИА.
Кијев је оптужио проруске снаге да су гранатирали сопствене грађане, како би за напад оптужили Украјинце.
Како преноси Ројтерс, Запад припрема санкције против руских компанија и појединаца, у случају инвазије. Британски премијер Борис Джонсон је рекао за ББЦ да би мере могле да значе рестрикције за руске компаније кад је реч о приступу долару и фунти.
Председница Европске комисије Урсула вон дер Лајен рекла је за АРД да би Русија у принципу могла бити искључена из међународних финансијских тржишта.
Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба рекао је раније да је време да Запад имплементира барем део ових санкција, али Бајденова администрација је одбила ово, уз напомену да би „ефекат одвраћања био изгубљен ако се санкције употребе прерано“.
