Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре огасило је рани јавни увид поводом израде просторног плана подручја посебне намеме Костолачког угљеног басена, којим је предвиђено да се будући развој Костолачког угљеног басена одвија у два правца: заокруживање инвестиоционог циклуса за постизање пројектованог капацитетета од 12 милиона тона угља на копу Дрмно и његов рад у пуном капацитету до краја експлоатационог века и израда пројектне документације, добијање експлоатационог права и отварање површинског копа Западни Костолац.
У Костолачком басену производње угља се одвија само на површинском копу Дрмно. Копови Ћириковац и Кленовник су у фази затварања, на њима нема производње од 2008/2009. године. Урађена су геолошка истраживања, оверен елаборат о резервама и студија изводљивости експлоатације за лежиште Костолац запад, а у току је, како се наводи, израда пројектне документације.
Лежиште Дрмно обухвата југозападни део Костолачког угљеног басена, површине око 50,73 км2. Простире се источно од реке Млаве, ограничено је Дунавом на северу и линијом Брадарац–Сираковачка долина на југу, а реком Млавом на западу и Пожевачком гредом на истоку. Лежиште обухвата атар села Дрмно и делове атара села Брадарац и Кличеваац.
У овом делу басена налази се светски познато археолошко налазиште Виминацијум, површине 7,73 км2.
Развој површинског копа Дрмно до 2037. године дефинисан је у Студији изводљивости експлоатације угља на ПК Дрмно – Актуелизција, коју је израдио Рударско геолошки факултет Београд 2022. године.
Западно лежиште се налази на простору између ушћа Велике Мораве и десне обале Дунава.
Будући површински коп, одлагалиште јаловине и други објекти заузеће око 3.000 ха на подручју катастарских општина Дубравица, Батовац, Петка и Острово. Због развоја површинског копа биће неопходно пресељење насеља Дубравица и потенцијално насеља Батовца. Могућ је индиректни утицај експлоатације Западног лежишта на насеља Острово и Брежане и потенцијално на извориште воде за пиће Јагодица.
Студијом изводљивости за експлоатацију лежишта Западни Костолац (Рударско-еолошки факултет, Београд 2021) потврђена је оправданост експлоатације овог лежишта. Настављени су геолошки истражни радови према пројекту примењених детаљних геолошких истраживања угља на подручју Западног Костолца као и израда Главног рударског пројекта ради добијања експлоатационог права.
Лимитирање површинског копа Западни Костолац за капацитет од 8 x 106 тона годишње извршено је на основу расположивих геолошких ресурса, квалитета угља и просторног положаја угљених слојева, континуалног снабдевања термоелектрана Костолац потребним количинама угља, максималног искоришћења геолошких ресурса у лежишту, природних ограничења на лежишту (реке Дунав и Велика Морава) и –важеће просторно-планске документације за Костолачки угљени басен.
Предвиђена је експлоатација само првог и другог угљеног слоја.
Лежиште угља у западном делу Костолачког угљеног басена има генерално плочаст облик, површине 55,3 км2 (И угљени слој покрива површину од 34,1 км2, ИИ угљени слој 53,2 км2).
Простире се између реке Велике Мораве и Пожаревачке греде. Границу му чине: река Дунав на северу и вештачка граница, на западу, југу и истоку, према лежишту Ћириковац и Кленовник, дефинисана истражном дозволом. Значајни објекти изнад лежишта су места: Дубравица, Петка, Костолац, Батовац, Брежане, Забела, Живица и Острово.
На површинским коповима Кленовник и Ћириковац експлоатација угља приведена крају – Петка и Пољана нису у приоритету за експлоатацију
Планска решења и предвиђања утврђена Дугорочном стратегијом развоја Костолачког рударског басена и Просторним планом, како се наводи у документу, у претходном периоду углавном су реализована. Површински коп Дрмно је већ достигао етапу у развоју која је предвиђена за 2022. годину, а трећи блок Термоелектране Костолац Б је у завршној фази изградње.
– Костолачки басен је јединствено лежиште угља које је, ради бољег искоришћавања резерви угља, подељено на источни, централни и западни део. Тренутно, експлоатација угља се врши у источном делу басена на површинском копу Дрмно док је у централном делу басена на површинским коповима Кленовник и Ћириковац експлоатација угља приведена крају. Лигнитско лежиште Петка и мрко-лигнитско лежиште Пољана сада нису у приоритету за експлоатацију – пише у документу.
Потребе за угљем из Костолачког угљеног басена, како се наводи, биће повећане у наредном периоду.
– Због смањене топлотне вредности произведеног угља у Колубарском басену појавила се потреба за додатним количинама угља за термоенергетски комплекс (ТЕНТ) у Обреновцу и већ данас се испоручују додатне количине угља из ТЕ-КО Костолац и баржама транспортују Дунавном и Савом до ТЕНТ-а.
Површински коп Дрмно ће наставити развој до своје коначне контуре, близу одбрамбеног насипа поред десне обале Дунава.
Укупне геолошке резерве Костолачког угљеног басена, укључујући Западни део, показују, како се наводи, да у басену постоје реалне могућности за развој површинске експлоатације у дужем временском периоду.
Неопходно пресељење целог насеља Дубравица – Угрожени још и Батовац, Острово и Брежане
Планираним рударским активностима на лигнитском лежишту Западни Костолац, како пише у документу, директно ће бити угрожени делови КО насеља Дубравица и Батовац, а индиректно насеља Острово и Брежане.
У зони утицаја површинског копа Дрмно и ТЕ Костолац Б индиректно су угрожена насеља Кличевац и Дрмно.
Насеље Дубравица ће у целости бити заузето будућим површинским копом па је неопходно пресељење целог насеља.
Насеље Батовац ће се наћи на ивици будућег површинског копа и биће изложено индиректним утицајима копа и пратећих рударских активности.
– С обзиром да ће за потребе рударских активности бити заузет већи део атара села, домаћинства Батовца ће моћи да се изјасне да ли желе да буду пресељена на нову локацију или желе да остану да живе у постојећем насељу/селу – наводи се.
Саставни део Просторног плана, како се додаје, биће Програмске основе и Програм пресељења становништва из насеља која ће бити директно угрожена планираним рударским активностима, укључујући и посебан део који се односи на социјални, економски и просторни развој насеља која ће бити индиректноугрожена рударским активностима.
За изабрану локацију за пресељење Дубравице (потенцијално и насеља Батовац), Просторни план ће садржати одговарајуће урбанистичко решење са елементима регулације, нивелације и (пре)парцелације као и друге планске пропозиције од значаја за изградњу новог насеља.
Изградња у две фазе, вредност инвестиције око 400 мил ЕУР
Изградња површинског копа Западни Костолац, чије су експлоатационе резерве потврђене на око 280.000.000 тона, према пројекту је планирана у две фазе.
У првој је предвиђена набавка недостајуће опреме укључујући и дробилично постројење, као и решавање воденог транспорта угља, реком Великом Моравом, ка термоелектрани у Обреновцу.
Пројектовани годишњи капацитет износио би 3 милиона тона угља, уз додатак припадајућих количина шљунка.
Угаљ би се пласирао за потребе термоелектрана у Обреновцу. Пре испоруке термоелектранама у Обреновцу, угаљ би се дробио на одређену гранулацију на локацији копа Западни Костолац.
Друга фаза обухватиће постепено укључивање опреме са копа „Дрмно“ који би излазио из експлоатације. Планирани први излазак багера из производње са ПК Дрмно је почетком 2033. године.
У овој фази предвиђено је још 200.000 тона ровног угља за индустрију и широку потрошњу, па би се, поред количина угља из прве фазе за снабдевање термоелектране у Обреновцу, вршило и снабдевање термоблокова у Костолцу Б.
Вредност ове инвестиције, како раније пренели медији, биће око 400 мил ЕУР.
Подсетимо, ЕПС је у новембру прошле године расписао и тендер за 89 истражних бушотина, а посао вредан 98,56 милиона динара добило је пет домаћих фирми – Институт за рударство и металургију Бор, Георад доо Дрмно, Геоинг гроуп доо Београд, РИ доо Београд и Геомагдоо Београд.
Носилац израде плана је Институт за ахитектуру и урбанизам Србије, а рани јавни увид трајаће до 12. септембра. Наручилац плана је Електропривреда Србије АД.