Дронови замењују стандардно оружје: Како се изводе напади беспилотним летелицама и на који начин се брани од њих

Dron

Последњи напад у низу у ком су употребљени дронови однео је три живота у Абу Дабију у понедељак.
Приликом експлозије резервоара за гориво у Абу Дабију након напада дроном у понедељак погинуле су три особе, саопштили су званичници. Неколико сати након што су јеменски побуњеници Хути најавили „војну операцију” у Уједињеним Арапским Емиратима, група је преузела одговорност за напад и упозорила да би могла да гађа више објеката.

Двојица Индијаца и Пакистанац погинули су у експлозији три цистерне са бензином у близини складишта нафтног гиганта АДНОЦ, док је пожар такође избио у грађевинском подручју на аеродрому у Абу Дабију.

Јеменски побуњеници Хути, које подржава Иран, најавили су „војну операцију“ у УАЕ, партнеру у јеменској провладиној коалицији, што би представљало велику ескалацију у седмогодишњем рату.

Група која је повезана са Ираном преузела је одговорност неколико сати касније, рекавши да је гађала бројне важне и осетљиве локације и инсталације у Емиратима.
– Оружане снаге су извеле успешну војну операцију у оквиру операције под називом „Јеменски ураган“ – рекао је портпарол војске Хута Јахја Сари у изјави емитованој на побуњеничком ТВ каналу Ал Масира.

Полиција је саопштила да су мали летећи објекти пронађени на оба места, што указује на то да је реч о намерним нападима, који су, иначе, реткост у богатим УАЕ, познатом сигурном уточишту на нестабилном Блиском истоку.

– Прелиминарне истраге указују на откривање малих летећих објеката који су вероватно дошли са дроновима и који су пали у две области и изазвали експлозију и пожар – наводи се у саопштењу полиције, и додаје се да је истрага инцидената у току.
Уједињени Арапски Емирати запретили су Хутима одмаздом, упозоравајући да УАЕ задржавају право да одговоре на терористичке нападе и гнусну криминалну ескалацију, наводи се у саопштењу министарства спољних послова.

Суседна Саудијска Арабија и савезник из Залива, Бахреин, назвали су експлозије терористичким нападима.

Према речима Абдула Илаха Хаџара, саветника председника Врховног политичког савета Хута у Сани, то је био хитац упозорења побуњеника.

– Послали смо им јасну поруку упозорења тако што смо погодили места која нису од великог стратешког значаја. Али то је упозорење. Ако УАЕ наставе своје непријатељство према Јемену, неће моћи у будућности да издрже надолазеће ударе – истакао је он у разговору за АФП.

Генерални секретар УН Антонио Гутереш осудио је наводни напад дроном и позвао све стране да буду максимално уздржане и спрече било какву ескалацију, рекао је његов портпарол, истакавши да су напади на цивиле и цивилну инфраструктуру забрањени међународним хуманитарним правом.

Коришћени „дронови са минама“

Напади дроновима одликују акције Хута усмерене ка Саудијској Арабији, савезници УАЕ која предводи коалицију која се бори на страни јеменске владе у тешком грађанском рату.

Побуњеници су раније претили да ће на мети бити Абу Даби и Дубаи, важни градови Емирата, који су прошле године отворили своју прву нуклеарну електрану.
Инцидент у ком су, према речима званичника, коришћени „дронови са минама“, уследио је након појачаних борби у Јемену и догодио се две недеље након што су побуњеници запленили брод под заставом УАЕ „Рwабее“ и објавили снимке на којима се на њему наводно види војна опрема.

УАЕ су саопштили да је „Рwабее“, чијих 11 чланова посаде су сада таоци, био „цивилни теретни брод“ и назвали су отмицу „опасном ескалацијом” на прометној рути за бродове у Црвеном мору.

Побуњеници су касније одбацили захтев Савета безбедности УН за хитно ослобађање брода, рекавши да он не носи играчке за децу, већ оружје за екстремисте.

Конфликт у Јемену био је катастрофа за милионе његових грађана који су напустили своје домове, а многи су на ивици глади у кризи коју УН називају најгором хуманитарном кризом на свету.

Уједињени Арапски Емирати придружили су се коалицији против Хута пре него што су 2019. године најавили промену праваца.

Провладина милиција Гиантс Бригаде, коју подржавају Саудијци и УАЕ, недавно је задала значајан ударац побуњеницима повративши три округа у провинцији Шабва.

За шта војска користи дронове?

Дронови се све више користе у војне сврхе, не само у ратовима, него и како би обавили безбедносне задатке и контролисали саобраћај у демилитаризованим зонама. Они су такође моћан алат у борби против шумских пожара.
Ипак, војни дронови најчешће се користе за надзор, прикупљање обавештајних података и праћење и пријављивање пребрзих возача на ауто-путевима.

Међутим, у последње време све је већи број извештаја о дроновима који се користе за бомбашке нападе и који са собом носе експлозивне направе које испуштају из ваздуха или при паду са њима бивају и сами разнесени.

Сједињене Америчке Државе признале су да је у нападу беспилотних летелица у Кабулу неколико дана пре војног повлачења савезничких снага из Авганистана погинуло 10 невиних људи, што је грешка која је прошла некажњено, а Американци су, свесни све веће опасности коју дронови представљају, већ донели одлуку да отклоне све правне препреке у борби против беспилотних летелица.

Пентагон је у јулу издао налог америчким снагама у ком је навео да војне базе сада имају пуна законска права да обарају приватне или комерцијалне дронове за које се сматра да представљају претњу. Локалне заједнице су тада обавештене да би сваки систем беспилотне летелице који упада у војни ваздушни простор могао бити заплењен или уништен.

Како су вести о новим правилима доспеле у јавност, политика Краљевске морнарице Уједињеног Краљевства постала је предмет испитивања када је фотограф аматер успео да спусти свој дрон на потпуно нови носач авиона „Краљица Елизабета“ у Шкотској.

Беспилотне летелице у више наврата користиле су снаге Исламске државе у Сирији и Ираку. Чак су се појавили и видео-снимци на којима се види да је летелица накнадно опремљена гранатама за уништавање оклопних возила одозго или импровизованим минама.
Дронови се такође све више користе на Блиском истоку, посебно у Ираку и Сирији, од стране САД за извршење циљаних атентата. Ирански генерал Касем Сулејмани, најмоћнија фигура у Ирану после његовог врховног вође, убијен је 2020. у нападу америчке беспилотне летелице у Ираку, а председник Венецуеле Николас Мадуро је 2018. такође тврдио да је преживео покушај атентата који је укључивао дронове са експлозивом.

Чак и ненаоружани дронови представљају значајну претњу, јер омогућавају противнику да користи снимке територије за координацију будућег напада.

Како се брани од напада беспилотних летелица?

Неколико приватних одбрамбених компанија је током година почело да нуди готову технологију за борбу против непријатељских беспилотних летелица. Компаније, претежно из Израела, САД, па чак и Кине, развиле су системе против дронова користећи постојеће технологије као што су радари, ометачи фреквенција, оптички и термални сензори итд.

Неки системи једноставно прате и упозоравају на присуство дрона, док су други опремљени балистиком, па чак и ласерима.

Ипак, успостављање само једне противмере је ризично, јер многе од доступних опција имају недостатке, у зависности од окружења у ком се примењују. Зато ће многе оружане снаге највероватније истраживати слојевите одбрамбене штитове, узимајући у обзир многе могуће пропусте.

Можда је најочигледније и најпогодније технолошко решење на тржишту обарање дрона из ваздуха другим летећим објектом, што је, у ствари, еквивалент конвенционалној противваздушној и противракетној одбрани.
Једна од водећих опција у борби против дронова јесте „СкyWалл100“, систем компаније „ОпенWоркс Енгинееринг“. Уређај је преносиви лансер који испаљује мрежу од 10 килограма како би се дрон физички ухватио пре него што се падобраном спусти назад на земљу. Иако је кратаког домета, предност овог приступа је у томе што би заплена беспилотне летелице нетакнута могла да омогући форензичку анализу података о авиону, потенцијално нудећи виталне обавештајне податке.

Проблематично је то што војни објекти нису увек изоловани, па често постоји ризик да би уништавање дронова могло да повреди људе на земљи, посебно ако су ти дронови опремљени експлозивом или другим опасним материјалом.

Због тога постоје и војни хакери који прекидају везу између иницијалног пилота и дрона и преузимају контролу над летелицом, а затим је приземљују или враћају у правцу у ком је дошла.

Ласери постају најпожељнија опција, али оружје усмерене енергије и даље је експериментално са оперативног становишта, а недостаци укључују немогућност ограничавања удаљености метка и опште безбедносне ризике за оператере.

Коришћење других беспилотних летелица за супротстављање дроновима чини се као природни корак и неколико организација прихватило је овај приступ.

Док неки користе електронске противмере, француска компанија „Малоу Тецх“” развила је Дроне Интерцептор МП200, користећи много једноставнији концепт за повезивање на мрежу пре него што дрон полети директно на пут мете.

Који су постојећи системи против дронова?

„Рафаел“, одбрамбена компанија која стоји иза чувеног израелског противракетног система „Гвоздене куполе“, такође је развила и такозвану Дрон куполу. Попут „Гвоздене куполе“, која идентификује и пресреће долазеће ракете, „Дрон купола“ открива и пресреће дронове.
Поред статичких радара, радиофреквентних сензора и камера које нуде „покривеност од 360 степени“, „Дрон купола“ такође може да омета команде које се шаљу непријатељском дрону и блокира визуелне приказе, ако постоје, који се преносе назад до оператера. Нјегов врхунски домет је, међутим, прецизност са којом може да испаљује ласерске зраке велике снаге с циљем да обори мете.

Један од промотивних видео-снимака компаније тврди да је безбедан за распоређивање у цивилним подручјима јер се „ласерски зрак никада не ослобађа осим ако није 100 одсто фиксиран на мету“. „Рафаел”, као и већина других компанија, каже да његова технологија ради у свим временским условима и ноћу.

„Фортем Тецхнологиес” са седиштем у САД такође ради на сличан начин, али користи пресретач дронова, прикладно назван „ДронеХунтер“ („Ловац дронова“), за праћење и хватање непријатељских дронова. „ДронеХунтер“ испаљује мрежу у облику паукове мреже која хвата мете у ваздуху и вуче их на земљу.

Поред редовног откривања и надзора, „ДронеСхиелд“, аустралијска јавна компанија, нуди и преносиво решење у облику пиштоља за дрон који се може користити за усмеравање и „пуцање“. Компанијски „ДронеГун Тацтицал” и „ДронеГун МКИИИ” учествују у ометању радио-фреквенција, чиме се ремети видео-пренос непријатељског дрона, а он се приморава да слети или да се врати оператеру.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије