Душан Зекић:”Желео бих заиграти у иностранству”

Vidanov sportski kutak

Мој данашњи саговорник је млади и талентовани Душан Зекић, четрнаестогодишњи рукометни голман. Тренутно брани за рукометни клуб “ПИК Пригревица” у којем бележи сјајне партије, а такође је део рукометне репрезентације Србије у конкуренцији пионира. Какав је осећај овако млад дебитовати за репрезентацију, зашто се определио за овај спорт и још много тога о овом младом талентованом голману можете прочитати у наставку.

*Кад и зашто си кренуо да се бавиш рукометном, одакле та љубав према њему?

-Рукометом сам почео да се бавим у првом разреду основне школе. Почетком школске године добио сам флајер за упис, када сам показао родитељима, они су ме наговорили да се упишем. Када сам почео да тренирам, нисам имао представу шта ме чека, љубав према рукомету као спорту се родила на тренинзима.

*Да ли имаш неког рукометног идола или неки постављени циљ који би желео испунити?

-Од наших играча идол ми је Владимир Цупара, а од страних Andreas Wolff. Што се тиче циља, волео бих да се рукометом бавим професионално и да од тога живим. Да би се циљ остварио морам још много да радим, тек ми је 14 година.

*Какав је осећај заиграти тако млад за нашу репрезентацију?

-Заиграти за нашу репрезентацију је фантастичан осећај, то је сан сваког дечака. Мени се тај сан остварио. Сада морам још више да радим, како би оправдао очекивања и поверење тренера.

*Да ли имаш неку утакмицу коју памтиш?

-Имам две утакмице које сам одиграо, а које ће ми посебно остати у сећању. Прва је била 2019. године, играло се редовно коло Супер лиге за моје годиште. Гостовали смо Војводини у Новом Саду. Јако тешка утакмица која је одлучивала првака Супер лиге. Победили смо једним голом разлике. Нажалост, због короне, првенство је прекинуто и нисмо те године подигли пехар.
Друга утакмица коју памтим била је прошле сезоне са сениорском екипом, меч са Црепајом на нашем терену. У 18. минуту меча, наш голман је добио црвени картон и морао сам стати на гол. Имао сам велику трему и страх, али су ме охрабривали тренер и саиграчи. Након две одбране и подршке са трибина, трема је нестала. Победили смо 6 разлике, а ја сам проглашен за играча утакмице.

*Забележио си тако млад и наступе за први тим. Реци ми какав је осећај заиграти сениорски рукомет и да ли се разликује доста од рукомета у млађим категоријама?

-Већ друга сезона како ме тренер ставља у састав са сениорском екипом. То ми јако значи! Много је теже бранити за прву екипу, јачи и прецизнији шутеви, али се трудим да искористим сваку шансу која ми се укаже. Поред пионира, браним и за кадете. У односу на прву екипу, много је лакше, али је одговорност иста. У сваку утакмицу се улази максимално, небитно је за коју генерацију браним, навикли смо навијаче на победе, то мора да се оправда.

*Који су ти планови за будућност, да ли би желео остати у Пригревици?

-Планови за ову сезону, што се тиче млађих категорија, односно пионира и кадета су:што бољи пласман у Супер лиги, пласман на државна првенства са обе генерације, па и медаља на државном, а потрудићу се да буде и неко појединачно признање као најбољи голман. Што се сениора тиче, пласман у Прву лигу. Што се планова за даљу будућност тиче, циљ ми је остати у мом клубу све док играм млађе категорије. Надам се да ћемо са сениорском екипом ући у виши ранг, па да се опробам и у Првој лиги. Добро радимо, имам стипендију, задовољан сам. Клуб би променио уколико се укаже нека добра прилика, а волео бих да то буде неки клуб у иностранству.

За сам крај, Душан се захвалио родитељима, тренерима Милки, Сањи и Жељку, као и свим играчима на подршци, а овим путем би му пожелео пуно среће у наставку рукометне каријере.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије