Енергетски проблеми ЕУ трајаће годинама ако потражња за гасом остане висока, али нове залихе не буду обезбеђене, известио је у петак Фајненшел тајмс, позивајући се на руководиоце и стратеге индустрије.
Стручњаци су упозорили да чак ни потпуно попуњена складишта гаса уочи зимских месеци не могу да гарантују да ће наредног лета и следеће зиме бити довољно залиха.
Земље ЕУ успеле су да попуне своја складишта гаса до 90 одсто капацитета крајем септембра, када потражња за грејањем обично почиње да расте. Ово се десило упркос смањењу руских испорука услед санкција у вези са специјаном војном операцијом у Украјини.
– Ми смо у гасној кризи и наставићемо да будемо мало у кризном режиму у наредне две или три године. Дакле, немојмо развијати лажни осећај сигурности – рекао је за Фајненшел тајмс Сид Бамбавале, шеф сектора за течни природни гас за азијски регион у Витолу.
Аналитичари које цитира Фајненшел тајмс сугеришу да ЕУ треба да драстично смањи потражњу за енергијом и пронађе додатне залихе гаса за регион.
Према Раселу Хардију, извршном директору Витола, цене гаса морале би да остану довољно високе да сузбију потражњу из индустријског сектора током лета како би се складишта поново могла напунити.
Највећа енергетска криза са којом се блок суочава долази након што је увео неколико рунди санкција Русији, која је некада била њен највећи снабдевач природним гасом. Енергетска криза у региону драматично се погоршала почетком јула након првих прекида руских снабдевања бројним земљама ЕУ.
Смањење испорука приписано је проблемима са одржавањем турбина за гасовод Северни ток због санкција уведених Русији. Гасовод је касније саботиран у септембру, због чега је постао нефункционалан.
