Економски план ЕУ за Западни Балкан: 30 милијарди евра за инвестиције у наредних седам година

Sastanak

Kако се наводи се у објашњењу Европског савета, Европска унија регион Западног Балкана види као једног од најближих политичких, економских и трговинских партнера.

Европска унија припремила је и промовисала Економски и инвестициони план за земље Западног Балкана који подразумева 30 милијарди евра и требало би да буде један вид приближавања овог региона Унији. Део средстава тог фонда припашће и Србији, а колика би та средства могла да буду зависиће од напора Србије да се пројектима наметне као кандидат за подстицај пре других земаља Западног Балкана.

План је промовисан и уочи и током Самита лидера ЕУ и Западног Балкана, одржаног у среду у Словенији. Овим планом, ЕУ жели да финансира даље развијање дигиталне будућности, приватног сектора, људског капитала и обновљивих изворе енергије у земљама Западног Балкана, саопштио је Европски савет.

Средства су предодређена за наредних седам година. Тежња ЕУ је најпре интегрисање тржишта на Западном Балкану, а након тога, као крајњи циљ, интеграција тог тржишта у јединствено тржиште Европске уније.

Шта предвиђа фонд?

Kако се наводи се у објашњењу Европског савета, Европска унија регион Западног Балкана види као једног од најближих политичких, економских и трговинских партнера.

ЕУ је највећи трговински партнер Западног Балкана и то са уделом од 69 одсто када је трговина у питању. Такође, ЕУ је и инвеститор број један у овом региону. Током прошле године, директно је донирала три милијарде евра Западном Балкану.

Економски и инвестициони план намењен региону идентификује 10 водећих циљева у које би требало даље улагати. Kако се наводи у објашњену Европског савета, то би требало да подстакне дугорочни економски опоравак, убрза зелену и дигиталну транзицију, подсакне регионалну сарадњу и приближи регион Европској унији.

ЕУ је одредила и неколико кључних области у које би требало уложити новац из фонда предодређеног за напредак Западног Балкана. Kључне области о којима се говори су одрживи транспорт, чиста енергија, животна средина и клима, дигитална будућност, приватни сектор и људски капитал.

Ипак, оно што се посебно истиче, то је да овај вид подршке Европске уније региону нема само економски значај, већ би требало да буде покретач промена на Западном Балкану.

То ће, како се наводи, бити одрживо само уколико се буду приметили заједнички напори свих страна.

Економски инвестициони фонд ће бити допуњен и новим иницијативама које ће дати подршку зеленој и дигиталној транзицији, регионалној интеграцији и повезивању, као и друштвеном и економском опоравку.

У свом плану, Европска унија је тако истакла да све предвиђено има за за циљ да донесе позитивне промене на Западни Балкан и на тај начин га приближи чланству у блоку.

То даље, после економске подршке, има за циљ развој заједничких политика и рад ових земаља на побољшању основних вредности ЕУ.

Подршка ЕУ је стога повезана са опипљивим напретком у области владавине права, друштвено-економским реформама и поштовањем европских вредности, правила и стандарда.

  • Потврђујемо наше очекивање да ће партнери додатно продубити сарадњу у области заједничке спољне и безбедносне политике и остварити опипљив и одржив напредак ка потпуном усклађивању са спољнополитичким ставовима ЕУ и деловати у складу са тим, укључујући и позиције на међународним форумима као важан део њиховог европског пута, наводи се у декларацији која је усвојена на самиту одржаном на Брду код Kрања.

Kолико новца је заправо на располагању?

Kада је реч о новцу који је на располагању, међу 30 милијарди евра, девет милијарди ће бити бесповрата средства.

  • Знамо да ће бити сигурно девет милијари бесповратних средстава, а ових 20 милијарди нису нужно бесповратна средства и тек треба да се објасни на који начин ће се повући, на који начин ће задужити државе и како ће то бити имплементирано, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

Kако је рекао, прва сума усвојена још током прошле године економским инвестиционим планом је сума из ИПА 3 приступних фондова, за период од 2021. до 2027. године, који укупно подразумева 14 милијарди евра.

  • Додатних 20 милијарди евра би потенцијално повукли из фонда који они називају “Western Balkans Facitility”, те се зато често говори о суми од 30 милијарди, каже Суботић.

Оно на шта би истовремено требало обратити пажњу јесте и примена Зелене и Дигиталне агенде за Западни Балкан, које је Европска унија усвојила на самиту у Софији 2020. године. Тако ће и додела ових средстава из ЕИП зависти од усклађивања са стандардима који су предвиђени управо овим агендама, што ће даље допринети развоју региона, са циљем да се и у тим областима приближи Европској унији.

Шта је циљ улагања?

Страхиња Суботић навео је и да је приметан фокус Европске уније на коришћење средстава у областима транспорта и енергетике.

Kако је рекао, очигледна је тежња повезивања југа и севера Европе, као и оног приобалног дела са континенталним.

  • Речено је да први кораци када је у питању имплементација инфраструктурних пројеката треба да се направе 2021. и 2022. године. Тако смо видели да је Урсула Фон Дер Лајен била на отварању почетка рада једног таквог пројекта, казао је Суботић и додао је да је рок за кораке у областима дигиталне економије, енерегетике и заштите животне средине 2024. година.

Игор Новаковић  из Центра за међународне и безбедносне послове рекао је за Euronews  Србија да овај фонд ЕУ представља шансу за Западни Балкан када је у питању процес реформи.

  • То представља шансу да ми иницирамо процес реформи на техонолигије које су пројатељске према животној средини. Наравно да новац неће стићи одједном, већ преко конкретних пројеката, и у том смислу морамо да размишљамо како да их искористимо, навео је Новаковић.

Kако је истакао, овај фонд би требало посматрати као неки “дугорочни новац”.

Зелена агенда и шта Србија мора да уради?

Оно што се истиче када је примена средстава ЕУ у питању јесте и Зелена агенда за Западни Балкан.

Наводи се да би овај Економски и инвестициони план требало да унапреди и зелену транзицију, што значи да ће и коришћење средстава бити фокусирано да пројекте које се тичу Зелене агенде.

Зелена агенда за Западни Балкан представља план за развој у области заштите животне средине који су у Европској унији обухваћени тзв. Green deal-ом.

“Green deal” је стратегија земаља ЕУ за достизање климатске неутралности у Европи до 2050. године, чији је циљ да се гасови држава чланица који доприносе ефекту стаклене баште смање за 50 одсто.

Потписивањем Декларације о Зеленој агенди, земље Западног Балкана су се обавезале на Самиту у Софији 10. новембра 2020. да ће спроводити мере у области спречавања климатских промена и загађења, развоја енергије, саобраћаја и циркуларне економије, као и развоја биодиверзитета, одрживе пољопривреде и производње хране.

Европски савет тако наводи да је управо загађење ваздуха највећи еколошки проблем на Западном Балкану.

Распрострањена употреба угља и дрвета за производња енергије, као и загађујући камиони и аутомобили, доводи да су градови у региону током зиме на врху листе по нивоу загађености ваздуха.

Из тог разлога, наводи Суботић, Србија ће морати много да ради када је у питању поглавље 27 које се тиче управо животне средине.

  • Дефинитивно је Западни Балкан црна тачка Европе кад се говори о количини загађујућих супстанци, овај регион загађује ваздух више него све земље ЕУ заједно, те је то проблем за Унију због преноса честица у земље чланице. То је међународни проблем, истиче Суботић.

Kако је рекао Суботић, држава тежи да отвори кластер који се тиче питања о заштити животне средине, али, наглашава, не би требало да се све задржи на документима већ да се крене у конкретно решавање постојећих проблема.

  • Поглавље 27 је најзахтевније поглавље, поред поглавља које се тиче владавине права, али је поглавља 27 ипак најскупље. Чак и да решимо питање Kосова, владавине права, постанемо најбоља демократија на свету, нама то неће бити довољно ако не постанемо држава која заправо на кредибилан начин тежи да се бори са питањима загађивања регионалног и европског простора, истакао је Страхиња Суботић.

И Соња Лихт из Београдског форума за политичку изузетност навела је значај примене зелене економије за будућност целог континента.

  • Ту је европски инвестициони план, предодређено је 20 милијарди евра за подршку Западном Балкану, ако крену путем дигитализације и европске економије. Ако не кренемо, сви заједно ћемо пропасти без обзира на проширење ЕУ. Ако се не крене са зеленом економијом онда ће доћи до унуштавања чистог ваздуха, воде, хране, земљишта, што ће нажалост значити да је наша будућност врло неповољна, навела је Лихт.

Србија и ЕУ у бројкама

У краткој “крвној слици” Србије на путу ка ЕУ, наводи се да је ЕУ највећи економски партнер Србије, те да су у 2020. години директна улагања достигла 2,1 милијарду евра.

Такође, обим робне размене Србије и ЕУ достигао је 25, 4 милијарде евра.

Истовремено, ЕУ је и највећи донатор Србије, а преко фондова, у периоду од 2007. до 2020. Године, донирала је 2,79 милијарди евра. Уз то, Србија је добила средства преко Гарантних фондова за Западни Балкан.

У кредитима Европске инвестиционе банке, од 1999. године, Србији је одобрено 5,5 милијарди евра.

Након поплава које су 2014. погодиле Србију, што је довело до велике материјалне штете, ЕУ је донирала 162,2 милиона евра помоћи.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије