Директор за комерцијалу и стратегију Ер Србије Бошко Рупић, рекао је да је од почетка сукоба у Израелу, из Тел Авива летовима ове компаније превезено више од 1.000 путника из региона.
„Летови из Београда за Тел Авив су такође пуни, путују држављани Израела који у овој ситуацији желе да буду са својим породицама“, рекао је Рупић за РТС.
Он истиче да се помно прати безбедносна ситуација и да од процене ризика зависи да ли ће авион полетети, а да авио компанија за сада наставља да лети за Израел четири пута недељно. На укупно седам летова Ер Србије, пет редовних и два репатријацијска, било је више од 1.000 путника из Србије, Северне Македоније, Бугарске, Црне Горе.
„Ти спискови су координисани од стране Министарства спољних послова, наших амбасада, дипломатско-конзуларних представништава у Израелу и наше државе и других држава“, рекао је Рупић и прецизирао да је један репатријацијски лет реализован у сарадњи влада Србије и Северне Македоније.
„Ту постоје јасно дефинисани безбедносни протоколи који се прате и који се ажурирају од стране цивилних ваздухопловних власти Израела најпре. Ми смо у сталној комуникацији са њима, пратимо тзв. нотаме који се објављују, који диктирају навигационе услове куда можете да уђете у земљу, који су то коридори, који су безбедни. Тако да, да кажем, безбедност јесте на првом месту и авион не би полетео да ситуација није безбедна и по посаду, и по авиону, и по путнике“, рекао је Рупић.
Истиче да су у посади на тим летовима професионалци који су поносни на то што учествују у овако хуманом гесту.
„Да евакуишу људе са дестинације која јесте безбедносно угрожена и не можете само рећи да је то било који лет, није исто као да летите за Рим или Мадрид и данас за Тел Авив. Ту ипак постоји један хумани гест да помажете неким људима који су се задесили на некој дестинацији која је у овом моменту угрожена“, наводи Рупић.
Он наводи да се безбедносна ситуација константно прати и да се на основу ње процењује да ли ће авион полетети или не.
„Ако постоји било какав ризик да рута којом се путује до Израела и назад може да буде угрожена, постоји јасан протокол шта се ради у таквим ситуацијама, постоје јасно дефинисани алтернативни аеродроми и где се слеће у случају неке непредвиђене ситуације“, истиче Рупић.