Веће плате за 5,5 одсто од овог месеца за запослене у образовању и здравству, а исто толико повећање пензија од октобра, само су неке ставке због који су народни посланици данас морали да промене поставке буџета за 2023. годину.
Ребалансом буџета Влада Србије намерава да у овој години за развој, инвестиције и побољшање животног стандарда грађана потроши 2.132 милијарде динара (тренутно 18,2 милијарде евра). То је повећање од 24 милијарде динара (око 205 милиона евра), у односу на оригинални буџет.
Новац је намењен за повећане плата и пензија, директну помоћ грађанима кроз програме новчаних давања (мајкама за децу до 16 година који тек следи, као и исплаћеног програма за младе), затим капиталне инвестиције као што су наставак изградње путне инфраструктуре (Аутопут Милош Велики, Фрушкогорски коридор, Шумадијски коридор…) али и почетак великог пројекта ЕXПО 2027 и Београдског метроа.
Нису запостављени ни пољопривредници, који добијају највећи аграрни буџет у ближој историји из кога ће бити исплаћиване увећане субвенције и подстицаји.
Већа давања предвиђена су и за лечење ретких болести али и за лечење у иностранству свега онога што не можемо у земљи.
За све то потребно је прикупити 1.904 милијарди динара (16,2 милијарде евра), пореза, акциза, такси и доприноса, односно 61 милијарду динара више него што је било предвиђено у децембру 2022. када се изгласао овогодишњи буџет.
Недостајући новац, тзв. фискални дефицит од 228 милијарди (око две милијарде евра) или 2,8 одсто БДП-а, покриће се из кредита.
Колико су порасле плате а колико пензије
На основу очекиваног ребаланса већ су овог месеца повећане плате делу јавног сектора. Плате наставника у септембру су повећане 5,5 одсто, колико износи и повећање за део запослених у здравству.
Већ је најављено и следеће повећање за јавни сектор, у јануару 2024. године али оно формално улази у буџет за следећу годину.
Минималац од 400 евра
Повећање минималне зараде генерално се не тиче буџета, осим што тиме и држава повећава најмање плате својих запослених у јавном сектору. У том смислу није ни део ребаланса, јер Влада није пристала да ванредно повећа минималац за 2024. као што су тражили синдикати.
Остаје да се повећа минимална зарада за 2024. годину, а предлог Владе је да раст буде 17,8 одсто, што је највеће процентуално повећање досад. Ове године је то било 14,3 одсто. Са њиме би минималац био 47.154 динара (око 400 евра).
Али, запосленима у просвети и образовању следи повећање и поред тога, и то од 10 одсто у децембру. Са овим повећањима, „летња“ плата професора у средњим школама ће бити увећана до краја године са просечних 75.000 динара на 87.000 динара. Они који се баве децом у вртићима, а који у просеку зарађују око 60.000 динара, ову годину ће завршити са платом од готово 70.000 динара.
У здравству, у овој тури су повећане плате медицинским сестрама, техничарима и неговатељима. Медицинске сестре у домовима здравља ће за децембар, са два повећања, добити око 74.000 динара, или за 10.000 више него што су имале у августу. Оне са интензивне неге, из операционих сала, Хитне помоћи, психијатрије и слично добиће у просеку 11.000 више него „летњих“ 69.000 динара. Неговатељима са 53.800 динара плата иде на 62.300 динара…
Лекари, али и цео остали јавни сектор (војска, полиција, администрација…), за повећање чека јануар. Проценат се не зна, а прошлог 1. јануара плате у јавној управи повећане су 12,5 одсто и тада су биле просечно између 715 и 720 евра.
И док део запослених у јавном сектору већ зарађује већу септембарску плату, пензионери за већа примање треба да се стрпе само још месец дана. Од 1.октобра пензије ће бити веће за 5,5 одсто. Као и код јавног сектора генерално, и њима је следеће повећања „заказано“ за јануар, и то за 14,6 одсто.
Више пара и за социјалу: децу, мајке, младе…
Министар Мали је, поред плата и пензија, рекао и да ће бити више новца за лечење ретких болести и лечење у иностранству, и то додатних 3,9 милијарди динара (33 милиона евра).
Али то није једина ставка из области „социјале“, коју је ребаланс покрио. Из увећаног буџета биће исплаћена и једнократна помоћ државе од 10.000 динара за децу до 16 година у септембру. Право има 1.190.000 деце, и за ту меру држава је издвојила око 100 милиона евра.
Из буџета, генерално, исплаћују се и државна помоћ за мајке за куповину стана или градњу и куповину куће. Држава је предвидела субвенцију до 20.000 евра, а право на пријаву имају жене које су држављани Србије са пријављеним боравиштем у земљи и са месечним примањима мањим од просечне плате у Републици.
Тако се наставља раст пензија, које су почетком прошле године повећане прво 5,5 одсто, потом још девет одсто у новембру и 12,1 одсто у јануару ове године. Следи, како је рекао министар, ванредно повећање од 5,5 одсто у октобру и још једно у јануару. Министар Синиша Мали је најавио просечну пензију у 2024. години од 390 евра.
Просечна пензија у 2023. години износи око 37.800 динара, од октобра ће достићи 39.900 динара а у јануару више од 45.700 динара. За ону најбројнију групу пензионера, којима је пензија од 20.000 до 30.000 динара, то је кумулативно повећање од 4.200 до 6.300 динара.
Министар финансија Синиша Мали изјавио је пред ребаланс буџета да ће просечна плата у Србији у децембру ове године достићи 840 евра.
– На путу смо да остваримо планове из програма „Србија 2025“ и да просечна плата буде 1.000 евра, а пензија 450 – рекао је Мали на РТС-у.
Капиталне инвестиције више од 7 одсто БДП-а
Министар Мали је најавио и да Србија не стаје са развојним пројектима, и да ће укупно издвајање за ове намене ићи до 7,2 осто БДП-а. То је око 4,8 милијарди евра, уколико се оствари прогноза министра да би БДП у 2023. могао да износи и 68 милијарди евра.
– Од Дунавске магистрале, ЕXПО-а, Београдског метроа, школа, болница, све радимо што је неопходно како би се квалитет живота подигао и како бисмо одржали економски раст – рекао је Мали.
У Србији се, иначе, тренутно гради девет ауто-путева и брзих саобраћајница, само у друмском саобраћају.
Пољопривреда велики добитник
Осим плата у јавном сектору, пензија и социјалних програма, ребалансом су повећана давања пољопривредницима. И то озбиљно јер, на пример, субвенције по хектару се повећавају са 9.000 на 18.000 динара, али и премије за млеко с 15 на 19 динара по литру и подстицаји за квалитетне приплодне млечне краве са 30.000 на 40.000 динара по грлу. Све то је повећало буџетске субвенције за пољопривреду у 2023. години за око 250 милиона евра, а пренеће се као обавеза и на следеће године.
Аграрни буџет износи, према речима министра, седам одсто укупног буџета, што би било 149 милијарди динара (1,3 милијарде евра).
Можда и најтежи посао обавља се на Фрушкогорском коридору, који ће повезати четири региона и направити најкраћу везу између БиХ и Румуније и на коме се налази будући најдужи тунел у Србији од 3,5 километара. Само вредност тог пројеката је 606 милиона евра.
На градњу и отварање путева смо протеклих година већ навикли, а нешто потпуно другачије спрема се за 2027. годину. Добијањем организације престижне међународне изложбе ЕXПО 2027. Београд ће постати још веће градилиште.
– Имамо прилику да покажемо своје потенцијале, да изградимо национални стадион, нови Београдски сајам, разне хотелске садржаје. ЕXПО ће да буде још једна покретачка снага свега – закључио је Мали.
Поред Националног стадиона и новог Београдског сајма, који ће нићи у Сурчину, биће изграђена нова комунална и путна инфраструктура, подизани мостови, али и обновљене фасаде. Београд ће железницом бити повезан са аеродромом, сајмом и стадионом, док ће град добити нови изглед железничких и аутобуске станице. И све то требало би да се уради да буде урађено за нешто дуже од три године. Овај нови изглед Београда, према првим проценама, коштаће између 12 и 14 милијарди евра и биће финансиран како из буџета, тако и задуживањем.
