Министарка пољопривреде шумарства и водопривреде Јелена Танасковић је изјавила да је циљ акције „Не пали стрњику“ подизање свести пољопривредника о томе да нема разлога за паљењем стрњике, те да постоје бољи и ефикаснији начини.
„Према последњим информацијама, 49 пријава је написано до 16:30 за свега неколико сати. Није акценат на тим пријавима, већ на подизању свести. Са нама су данас и људи из МУП-а, јер без њих дефинитивно не бисмо успели да ову акцију овако брзо спроведемо у једном дану. Ту је и Сектор за ванредне ситуације који нам је изашао у помоћ, као и саобраћајна полиција. Уз њихову помоћ смо успели да направимо 53 екипе на терену. Ово ћемо урадити у целој Србији“, рекла је Танасковић за Тањуг поводом заједничке акције пољопривредне инспекције и Сектора за ванредне ситуације у оквиру пројекта „Не пали стрњику“.
Она је додала да не треба палити стрњику, поготово ако се говори о безбедност и екологији.
„Ми, министарство заштите животне средине, министарство грађевине и министарство пољопривреде, покушали смо заједно да подижемо свест акцијом ‘Не пали стрњику’ коју смо спроводили пре овог периода када људи почињу да је спаљују. Али као да ништа нисмо урадили. Чини се да сваке године има више запаљених њива него икада, а 2022. године је било 15.000 пожара на отвореном. То је забрињавајућа цифра и морамо, као држава, нешто да урадимо по том питању“, поручила је Танасковић, додавши да се неретко дешава да горе куће и штале, а да је све кренуло од њиве.
Додала је да се против оних који пале стрњику подносе прекршајне пријаве, као и да оне могу бити послате у пасиву на три године.
Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић рекао је да је МУП задовољан због значајног смањења број пожара, како на грађевинским објектима, тако и на отвореном.
Према његовим речима, ове године је било 16.673, а прошле године, у истом периоду, 21.127 пожара.
„Што се тиче пожара на отвореном, ове године је регистровано 9.888, а прошле године за исти период 13.803. Али приметили смо да у првих 14 дана октобра драстично и невероватно скаче број пожара на отвореном“, рекао је Чаушић за Тањуг.
Он је истакао да, управо због тога, учествује у акцији појачаног инспекцијског надзора паљења стрњике.
„Основни циљ је спасити људски живот, а поготово Сектор за ванредне ситуације нема интенцију да му репресивне мере буду прве. Међутим, ми смо данас у 11:33 у Рачи имали случај да је лице запалило биљне остатке, пожар се проширио и оно је са тешким повредама пребачено у болницу. Брзом интервенцијом Ватрогасно-спасилачке бригаде Крагујевац спасена му је кућа. Могао је да изгуби и кућу и свој живот“, навео је Чаушић.
Он је напоменуо да паљење ватре врло брзо прерасте у неконтролисани пожар који може да доведе до катастрофе, додавши да од 9.888 пожара на отвореном ове године, око 9.700 их је изазвано људском непажњом.
Чаућић је навео да је за паљење стрњике, смећа или биљних остатака прописана казна од 10.000 динара за физичка лица, односно од 300.000 до милион динара за правна лица.
Додао је да је у данашњој акцији учествовало 109 припадника Сектора за ванредне ситуације, 24 службеника полиције, 43 екипе, 45 возила и две беспилотне летелице.
