За 15,5 година, од када је почела подршка државе домаћим и страним инвеститорима за пројекте и запошљавање у Србији, из буџета је издвојено нешто више од 900 милиона евра, док је вредност укупних инвестиција око пет милијарди евра.
То је показала анализа оправданости подстицаја инвеститора коју је урадило Министарство привреде, а у којој се, између осталог, наводи и да је Министарство закључило 342 уговора о додели средстава са компанијама и да је отворено око 100.000 радних места.
Критеријуми за доделу подстицаја и одређивање висине средстава јесу висина инвестиције и број нових запослених на неодређено време, висина бруто зараде на коју се корисник обавеже, степен развијености локалне самоуправе и други.
Из Министарства за Танјуг објашњавају да се подстицајна политика спроводи у складу са правилима Европске уније и да су правила строго и јасно постављена, као и услови под којима привредници могу да добију државну помоћ.
Додају да се ту не ради сaмо о финансијским подстицајима, већ о читавом низу различитих облика подршке, због којих су, како наводе из Министарства, многе компаније одабрале Србију као дестинацију за улагање, поред укупне стабилности у земљи.
Србија се, кажу из Министарства, захваљујући економским реформама, позиционирала као једна од најзначајнијих инвестиционих дестинација централне и источне Европе, стабилног пословног окружења, с препознатљивим и привлачним инвестиционим амбијентом.
Стварању услова за унапређење пословне климе допринело је, како наводе, доношење Законa о улагањима који је изједначио домаће и стране инвеститоре у погледу права и обавеза, као и закључивање билатералних инвестиционих споразума које је Србија потписала са другим државама.
Из Министарства кажу и да постоји више од 40 реинвестиција, а ради се, објашњавају, о компанијама које су завршиле обе фазе пројекта, а које су започеле нове инвестиционе циклусе и пројекте, јер је менџмент тих компанија препознао Србију као добро и сигурно инвестиционо окружење.
Сем сем Геокса нико није затворио
На питање да ли имају сазнања о затварању других фабрика сем Геокса, из Министарства привреде наводе да ниједна друга фабрика, чак и у години ковида, није затворила свој погон, већ су, додају, сви започети пројекти најавили наставак и нове инвестиције.
