Мој данашњи саговорник је тренутно шеф стручног штаба Фудбалског клуба „Раднички 1912“ из Сомбора. Имао је богату интернационалну фудбалску каријеру коју прекида након повреде, опоравља се у Сомбору и као млад има велику жељу да се опроба у тренерском послу. Тренутно поседује UEFA „А“ лиценцу за фудбалског тренера, а о његовим плановима за будућност и досадашњим успесима прочитајте у наставку.
*Одакле Вам жеља за тренерским послом, кад сте почели да се бавите њиме?
-Фудбалом сам се бавио професионално све до 33. године, када сам доживео повреду колена, која је онемогућила да се вратим на терен као играч. У Сомбору сам се опорављао и ту сасвим случајно почињем да радим са кадетском, па касније омладинском селекцијом Фудбалског клуба „Раднички 1912“ Сомбор, са којом смо били надомак лиге Србије. У првом тиму долази до смене тренера Јеврића и долазим на место шефа стручног штаба у Радничком. Клуб сам водио пет утакмица и након пораза од ФК „Стари Град“ подносим оставку и враћам се у омладинску селекцију клуба све до полусезоне, када ћу бити први помоћник Саши Стојадиновићу. Након његове смене преузео сам екипу и водио последња два кола, где смо тријумфовали.
*Тренутно сте стратег ФК „Раднички 1912“ Сомбор. Који је Ваш коментар о сезони 2021/22?
-Не бих имао шта пуно рећи о овој сезони. Издешавало се доста тога и на крају смо завршили на сигурно заслужено петој позицији. Видећемо шта ће бити даље, моја жеља јесте да останем тренер првог тима јер верујем у свој рад, а такође је питање ко ће долазити од играча, односно ко остаје у клубу.
*Да ли следеће сезоне можемо очекивати напад на Прву лигу Србије?
-Раднички је у последњих пар година напредовао у свим сегментима, имамо сјајне услове и увек смо надомак Прве лиге Србије, али нисмо успели да се пласирамо у њу. Моја жеља, односно жеља клуба јесте ранг више, а сигурно да Сомбор као град то заслужује.
*Да се вратимо на Вашу фудбалску каријеру као играч. Из којег клуба носите најлепше успомене и зашто?
-Фудбал сам почео тренирати у Фудбалском клубу „Будућност“ Подгорица, где сам прошао све млађе категорије и дебитовао за први тим са 17 година. У својој каријери обишао сам пар клубова по Црној Гори, а пут ме је такође водио у Албанију, Индонезију, као и на Малту. У Фудбалском клубу „Титоград“ сам освојио првенство Црне Горе, а тамо сам такође и прекинуо каријеру због повреде.
*Који су Вам планови за будућност?
-Тренутно поседујем UEFA „А“ лиценцу, а планови за даље су ми да положим и UEFA „PRO“ лиценцу за фудбалског тренера, са којом могу водити све клубове. Такође, желим остати тренер Радничког, али још требам да се све договорим са управом клуба. Драго ми је што је управа препознала рад и дала ми опет шансу да радим са сениорима, а наравно надам се да ћу ту шансу искористити.
*Који би савет дали младима што се тиче спорта?
-Ствар којом се бавите у животу гледајте да радите максимално, јер се само тако могу постићи резултати. Ако нисте посвећени, тешко да ће доћи резултати. Наравно, треба и срећа да Вас погледа, а њу такође требате да заслужите.
Игоре, хвала пуно на издвојеном времену и све најбоље у наставку каријере.
