Извештаји ЕК: Економски раст Србије ће постепено расти до 2025. године

Plata

После значајног успоравања у 2022. години, програм економских реформи (ЕРП) Србије предвиђа да ће економски раст постепено убрзавати у периоду од 2023. до 2025. године, навела је Европске комисије у извештају о ЕРП.

Како се наводи у документу који је Европска комисија објавила у среду, утицајем економских последица рата у Украјини, посебно на инфлацију кроз цене енергије и хране, реални БДП је успорио на 2,3 одсто у 2022. години, с приватном потрошњом и акумулацијом залиха као главним покретачима раста.

Програм предвиђа да ће се економски раст и даље кретати умереном брзином од 2,5 одсто у 2023. години и постепено убрзати на 3,5 одсто у 2024. години и 4,0 одсто у 2025. години, чиме ће се увелико вратити на стопе раста пре пандемије, навела је ЕК.

Потрошачка инфлација наставила је да расте постепено током 2022. године и даље, достигавши 16,2 одсто у марту ове године, али се очекује да ће почети да опада у првој половини 2023. године и да ће се вратити у циљани распон (3% ± 1,5 процентних поена) према крају 2024. године.

Високи трошкови увоза енергије и прекиди у производњи у домаћој електропривреди, изазвали су оштар раст дефицита на текућем рачуну у 2022. години и програм предвиђа да ће остати изнад 6 одсто БДП-а у периоду од 2023. до 2025. године.

У контексту наставка високе неизвесности, изгледи за раст су, као и на другим местима, подложни низу ризика у вези с ратом у Украјини и повезаним геополитичким тензијама, као што су даље флуктуације цена енергије и глобална ограничења трговине, али и прекиди у ланцима снабдиевања, упорна висока инфлација и даљње пооштравање финансијских услова.

Фискална стратегија предвиђа постепено побољшање биланса буџета и даљње смањење дуга у средњем року.
У 2022. години, дефицит буџета опште државе смањен је за један процентни поен на 3,1 одсто БДП-а, с обзиром на високу фискалну подршку државним енергетским предузећима и низ ад хоц мера трошкова, које су углавном надокнадили ефекти побољшања биланса услед високе инфлације.

Буџет за 2023. годину има за циљ умерено даље смањење дефицита уз помоћ нижих мера енергетске подршке.

Предвиђа се даља постепена фискална консолидација заснована на расходима. како би се буџет ускладио са новим правилом о дефициту.
Међутим, према ЕК, неки недостаци остају нерешени, посебно у погледу надзора и управљања државним предузећима .

Главни изазови Србије су да боље учврсти фискалну одрживост, одговори на фискалне ризике и побољша администрацију прихода.
Потребна је већа транспарентност у вези са фискалним ризицима и даља побољшања у пореској администрацији и прикупљању прихода, навела је ЕК.

Структурним изазовима који ометају конкурентност и потенцијал раста приватног сектора и привреде у целини треба се бавити, као што су приватизациони напори и мере за побољшање управљања државним предузећима.

Штавише, порема ЕК, улога државе у привреди је и даље широко распрострањена и постоји потреба да се побољша транспарентност, процена и одређивање приоритета јавних инвестиција.
Указује се да неформална економија остаје значајна препрека развоју снажног пословног сектора и консолидацији функционалне тржишне економије.

Коначно, Србија остаје у великој мери зависна од угља, а дугорочна стратегија која комбинује енергетске и климатске циљеве треба да буде усвојена током 2023.

Конкурентност Србије и даље омета загађујући и неефикасан енергетски сектор, који није адекватно регулисан и неефикасна употреба енергије остаје велика брига.
Још су потребне велике инвестиције за модернизацију енергетске инфраструктуре у земљи и смањење емисија угљеника, навела је ЕК у извештају.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs