Елизабет Борн, која је у понедељак именована за прву жену премијера Француске у више од 30 година, има репутацију технократе са дугом каријером у многим различитим владиним министарствима и локалним управама. Она има искуство у преговорима са синдикатима, што се сматра кључним, јер Емануел Макрон припрема ревизију система пензија и бенефиција која би могла да доведе до уличних протеста.
Доскорашња министарка рада на позицију је дошла само месец дана пре парламентарних избора у јуну, када би лако могла да буде уклоњена са функције уколико Макронова странка не буде успела да обезбеди већину.
Раније током дана, премијер Жан Кастекс поднео је оставку, отварајући пут ремонту кабинета након Макроновог реизбора у априлу.
Неколико других жена, као што су шефица Унеска Одри Азуле и конзервативна бивша потпредседница Народне скупштине Катарин Вотрин, наводно су биле међу онима који су такође разматрани за тај посао.
Макрон, који треба да покаже да чује проблеме бирача који су се одразили у веома ниској излазности и великој подршци крајњој десници и крајњој левици, тражио је премијера са акредитивима зелене и социјалне политике.
Такав профил би могао да помогне у супротстављању изазову који је поставио ветеран радикалне левице Жан-Лик Меланшон који је освојио јако треће место на председничким изборима, што му је дало прилику да окупи широку коалицију левичарских партија с којом ће изаћи на парламентарне изборе заказане за 12. и 19. јун.
Успешна и ненаметљива политичарка
Борнова је прва жена именована за премијерку откако је Едит Кресон накратко била на тој функцији током председништва лидера социјалиста Франсоа Митерана почетком деведесетих.
– Заиста је било време да се још једна жена нађе на тој позицији, и знам да је госпођа Борн изузетна особа, са много искуства. Мислим да је то веома добар избор – рекла је Кресонова за телевизију БФМ.
Шездесетједногодишња инжењерка, која је претходно била на челу париске државне транспортне компаније РАТП, била је лојална председнику центра током његовог првог мандата, када је од 2020. била министарка саобраћаја, животне средине и, коначно, рада.
Борнова, која себе описује као „жену левице“, већ неколико деценија креће се у највишим круговима, служећи као саветник министара под Франсоом Митераном и саветујући социјалистичку министарку за животну средину Сеголен Роајал 2014. Такође је радила на урбанистичком планирању у париској градској већници под левичарским градоначелником Бертраном Деланоеом.
Током Макроновог првог мандата, Борнова је често оспоравала став да је председник одступио од свог става „ни лево ни десно“ ка чврстом десном центру. Борнова, која себе описује као особу вођену „социјалном правдом и једнаким могућностима“, истакла је да је Макронова жеља да помогне свима да се ослободе радом заправо став левице. Она је прошле године за „Фигаро“ рекла: „Социјалдемократија је још жива и председник је тај који је на њеном челу.“
Боравак у сенци
Борнова је одрасла у Паризу, а дипломирала је у француској елитној политехничкој школи. Нјена мајка је била из Нормандије, а дневни лист „Либератион“ пише да је њен отац био Јеврејин руских корена, из породице која се склонила у Француску 1939. године. Као члан француског покрета отпора, депортован је 1942. и умро 1972, док је она била дете.
Када је Елизабет Борн служила као прва жена префект западног региона Поату-Шарант, пошто је потписала свој први декрет о француској натурализацији за особу која је добила држављанство, она је наводно скренула пажњу на сопствене породичне корене, за које је рекла да су симбол интеграције избеглица у Француској.
Позната по дискретности, чак и у парламенту, Борнова је редовно била на телевизији на врхунцу пандемије ковида 19 како би подсетила Французе да раде од куће и придржавају се владине шеме заштите запослених. Она је, међутим, рекла да није заинтересована да себе стави у фокус, а прошломесечна анкета Ифопа показала је да је испитаници не препознају по имену. Четрдесет пет одсто испитаника рекло је да не зна ко је она.
Борнова је примљена у болницу са ковидом у марту 2021. и морала је да буде прикључена на кисеоник, што је касније описала као веома иритантно искуство.
Они који је познају кажу да је прецизна у техничким детаљима. Заљубљеник је у математику и каже да у бројевима налази „нешто прилично умирујуће, сасвим рационално“. Агенција Франс прес је саопштила да је иза кулиса у министарствима у којима је служила добила надимак „Борн оут“, због захтева које је постављала својим сарадницима, што је игра речи са „бурн оут“ („сагорети“).
Док је обављала дужност министарке рада, надгледала је преговоре са синдикатима који су резултирали смањењем накнада за незапослене, док је, према њеним речима, незапосленост пала на најнижи ниво у последњих 15 година, а незапосленост младих на најнижи ниво у последњих 40 година.
Шта се може очекивати од ње
Нјено велико знање о функционисању државе помоћи ће Макрону да прогура тешке реформе. Она ће имати задатак да надгледа моћне француске синдикате како би допринела испуњењу председниковог најспорнијег изборног обећања, а то је подизање старосне границе за одлазак у пензију.
– Госпођа Борн је против повећања минималних плата и одласка у пензију са 65 година. Идемо у нову сезону друштвеног малтретирања – написао је Меленшон на Твитеру.
Дискретна технократкиња, која се никада није кандидовала за јавну функцију, показала се као одлучни преговарач са синдикатима током Макроновог првог мандата.
Као министар саобраћаја 2017. године, изборила се са вишенедељним штрајковима и демонстрацијама како би укинула великодушни систем пензија и бенефиција за железничке раднике СНЦФ.
– Она је прави радохоличар, неко ко може да ради до три ујутру и да се на посао врати у седам ујутру – рекао је некадашњи сарадник Борнове.
Након састанка приликом примопредаје са Кастеком, Борнова је рекала да се мора хитно утицати брже и снажније на климатске промене.
– То можемо постићи снажнијим уједињавањем снага наших региона – рекла је она, и додала да ће се прави одговори наћи тако што ће остати близу француског народа.
Своје именовање посветила је „свим малим девојчицама“ у Француској које би требало да следе своје снове. Очекује се да ће састав њене нове влада бити саопштен наредних дана.
Бурне реакције Макронових противника
Именовање Борнове одмах су осудили Макронови противници и са крајње левице и са крајње деснице.
– Она је знак континуитета за Макрона, отвара се нова сезона друштвене и еколошке злоупотребе. Нјено именовање је заваравање, речено нам је да је жена левице, али не мислимо да заслужује ту етикету – рекао је Меланшон током видео-преноса уживо.
– Именовањем Елизабет Борн за премијера Емануел Макрон показује жељу да настави са својом политиком презира, друштвеног разарања и фискалног рекетирања – написала је Ле Пенова на Твитеру.
Борнова ће имати мало времена да се скраси на својој новој функцији док Француска улази у парламентарне изборе у јуну, на којима ће и крајња десница и крајња левица вероватно представљати велики изазов након снажног наступа на председничким изборима. Присталице, међутим, кажу да је она навикла да се суочава са опозицијом и свим изазовима на својим прошлим позицијама.
Борнова се такође кандидовала на парламентарним изборима за Макронову странку Република у покрету. Нјено име је кружило недуго након што је он победио на председничким изборима, што је покренуло спекулације о томе због чега му је требало толико времена да одабере премијера. Неки су питали да ли је Борнова била његов резервни избор за премијерку или је желео да скрати кампању уочи избора у јуну.
У интервјуу за „Јоурнал ду Диманцхе“, Кресонова је рекла да је француска политика остала „мачо“ средина, чак и три деценије након што је била премијерка под председником Франсоом Митераном.
– Требаће јој много храбрости – закључила је Кресонова.
