Илија Спасић:”Сигуран сам да заслужујем виши ранг такмичења”

Vidanov sportski kutak

Илија Спасић, млади фудбалер који је каријеру започео у Фудбалском клубу “Полет” Каравуково, пролазио је кроз многе клубове попут Бачке, Радничког 1912 и других, а претходне сезоне је био члан Омладинског фудбалског клуба “Младост” Апатин, у којем се, како он наводи, сјајно провео. Више о каријери овог младог фудбалера, његовом мишљењу о својој игри и неким плановима за будућност прочитајте у наставку.

*Кад, где и зашто си почео тренирати фудбал?

-Почео сам да тренирам када сам напунио седам година. Угледао сам другаре на трави како шутирају лопту. Једноставно ме је привукла лопта, односно та енергија и срећа током играња. Мене је прве кораке учио покојни тренер Звонко Стоиљковић. Могу слободно рећи један велики професионалац, који је држао Школу фудбала “Полет” Каравуково.

*У којим си све клубовима био и где си се најлепше провео?

-Играо сам за млађе категорије Фудбалског клуба “Полет” Каравуково. Након тога ме је тренер Звонко Стоиљковић одвео да тренирам за ОФК “Оџаци”, где се задржавам две године и следи повратак у млађе кадете Полета, где нас је тренирао Владимир Анђелковић. Те године смо били трећи на табели, када смо за длаку промашили бараж. После тога, опет долазим у Оџаке, где сам на располагању тренеру Горану Јовановићу. Тамо остајем скоро две године, након којих одлазим у ФК “Текстилац”, где сам провео лепе године играња код тренера Зорана Ћирића, бившег играча Партизана. У првом тиму сам заиграо са 16 година код тренера Ивице Панчића, где ми је дао велику шансу. Посматрали су ме људи из Бачке Паланке, где су ме довели као појачање за улазак у Квалитетну Лигу Србије. Тачније, на трибинама је тад био тренер Ђорђе Бојић, који сада води екипу “Слога” из Хрватске. Тамо остајем годину дана, након којих одлазим у Сомбор, у омладинце Фудбалског клуба “Раднички 1912”. Тамо проводим најлепши период играња, премда је било то само годину дана. Шансу ми је одмах пружио Игор Радусиновић на позицији левог крила, на којој сам дао неколико битних голова и оправдао његово поверење. После тога нисам успео договорити услове са клубом у вези првог тима, па сам отишао на пробу у Фк “Раднички” Нови Београд. Прошао сам пробу, али нисмо успели да договоримо услове. Позив добијам од тренера Александра Кесића, тадашњег шефа стручног штаба Омладинског фудбалског клуба “Младост” Апатин. Добио сам од прве утакмице шансу, а укупно сам забележио 11 наступа. Захвалан сам и дан данас овом човеку, јер ме је увео у сениорски фудбал и хвала му на томе. После шест месеци, када је дао оставку тренер Кесић, ја као играч нисам остао, већ се после доста година враћам у Каравуково, у свој матични клуб.

*Какво искуство носиш из Омладинског фудбалског клуба “Младост” Апатин?

-Навео сам већ, тренер Кесић ми је указао поверење, а мој задатак је био да то оправдам, јер сам дошао као велико појачање и видели су какав потенцијал имам, да сам за најмање лигу више од те зоне. Нисам могао себи пронаћи клуб, те сам био приморан да прихватим да играм за екипу која се налази у 4. рангу такмичења нашег фудбала. Ипак, када сагледам све, није ми жао већ драго, јер је једно велико искуство проћи кроз ту лигу.

*Како ти је тренутно у Фудбалском клубу “Полет” Каравуково?

-Па искрено, супер. Имам ту доста другара после много времена са којима сам опет заиграо. Тренер Милец ми је указао поверење, те се надам да ћу што више играти, јер наравно младом играчу је потребна минутажа да би се развијао фудбалски, а њу сигурно очекујем у Каравукову.

*Зашто си се вратио да играш за свој матични клуб, премда наводиш да спадаш у знатно виши ранг од Подручне лиге?

-Размишљао сам много, имао понуде од клубова из Српске лиге и Војвођанске лиге, али једноставно нису се коцкице поклопиле.
Чекао сам последњи дан да видим где ћу и шта ћу. На иницијативу човека управе ФК “Полет”, Николе Арсића, дошао сам јер је желео да се вратим. Када смо сели да се договоримо, одмах смо постигли споразум и даћу све од себе да испоштујем максимално тог човека јер се залаже јако за овај клуб, који по многим мишљењима припада већем рангу такмичења од Подручне лиге Сомбор.

*Какав је осећај заиграти против брата на званичној фудбалској утакмици?

-Па специфичан осећај. Он и ја као браћа смо јако сложни, али на терену се не познајемо, нити комуницирамо. Мислим да је тако исправно и да треба свако дати максимум за свој клуб,
поготово јер је та утакмица значила нама да им се приближимо у врху табеле, а њима да остану на другој позицији.

*Који су ти планови за будућност?

-Да идем лигу горе, да напредујем из дана у дан кроз тренинге и утакмице. Знам да заслужујем много више него што је тренутно сада, односно моја фудбалска ситуација, али једноставно тако је како је. Гурам, тренирам, радим даље и дајем све од себе да се домогнем већег ранга такмичења.

Илија, хвала пуно на издвојеном времену и све најбоље у наставку каријере.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије