Напад на Кремљ до кога је дошло у среду, 3. маја, Москва је оценила као терористички акт и покушај убиства Владимира Путина.
У раним сатима две украјинске беспилотне летелице приближиле су се Кремљу, знаменитости Москве која служи као званична резиденција руског председника, када их је приметило руско безбедносно особље које је одмах кренуло да пресретне и неутралише претњу употребом опреме за електронско ратовање.
Обе летелице су оборене, а њихови остаци разлетели су се по просторијама Кремља. Прес-служба Кремља саопштила је да у овом нападу није било повређених нити „материјалне штете“.
Међутим, у снимку који наводно приказује последице напада беспилотне летелице који се од тада појавио на друштвеним мрежама, може се видети дим како се диже изнад Сенатске палате, једне од зграда које се налазе у кругу Кремља.
Шта се догодило председнику Путину?
Руски председник Владимир Путин није био присутан у Кремљу током напада и наставља нормално да обавља своје дужности, открила је његова прес-служба.
Гавриил Григоров/Спутник, Кремлин Поол Пхото виа АПВладимир Путин
Шта је рекао портпарол Кремља
Покушаји Кијева и Вашингтона да се негирају да су умешани у напад дроновима на Кремљ су смешни, одлуке о таквим терористичким нападима доносе САД, а Украјина их извршава, изјавио је у четвртак портпарол Кремља Дмитриј Песков.
– Овакви покушаји да се ово демантује, и у Кијеву и у Вашингтону, су, наравно, апсолутно смешни. Добро смо свесни да се одлуке о таквим акцијама и таквим терористичким нападима не доносе у Кијеву, већ у Вашингтону. И Кијев ради оно што му САД каже – рекао је Песков на брифингу.
Не очекује се посебно обраћање руског председника Владимира Путина у светлу напада дроном, додао је Песков.
Два бакарна слоја на куполи Сенатске палате оштећена су у нападу украјинске беспилотне летелице на Кремљ, открио је Песков.
У саопштењу објављеном 3. маја Кремљ је овај инцидент описао као „планирани терористички акт и покушај убиства председника Руске Федерације“ Владимира Путина.
Како је реаговао град Москва
Градоначелник Москве Сергеј Собјанин најавио је 3. маја забрану употребе беспилотних летелица у граду, рекавши да су једини изузетак дронови „који се користе по одлукама државних органа“.
Он, међутим, није поменуо напад на Кремљ.
Такође се чини да је напад дроном мало пореметио нормалан живот у Москви, а дописници руских медија са лица места извештавају да нису примећена додатна безбедносна појачања у близини Кремља где су се грађани и страни туристи могли видети како шетају 3. маја поподне.
Како је реаговало руско министарство спољних послова?
Министарство спољних послова Русије објавило је саопштење у ком се наводи да нема сумње да Кијев стоји иза покушаја терористичког напада на Кремљ. Москва ће одговорити на напад дроном на Кремљ сразмерно степену претње коју Кијев представља за руско руководство, додало је министарство.
Руско министарство спољних послова саопштило је да је уверено да ће сви одговорни за напад дроном бити пронађени и строго кажњени.
Како су реаговали руски званичници?
Украјински председник Владимир Зеленски требало би да буде званично означен као терориста, изјавио је руски посланик Олег Морозов.
Према речима Морозова, напад на Кремљ означава нову етапу у текућој војној операцији Русије у Украјини и неопходан је адекватан војни одговор како би Русија показала да акције као што је овај напад неће проћи некажњено.
Председник руске Државне думе (доњег дома парламента) Вјачеслав Володин такође је инсистирао да се цео „нацистички режим у Кијеву“ призна као терористичка организација која, преузевши контролу над Украјином, сада угрожава безбедност Русије, Европе и целог света.
Он је додао да би „политичари у западним земљама које снабдевају режим Зеленског оружјем“ требало да схвате да су сада постали саучесници „терористичке активности“.
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев рекао је у среду да Русија нема друге опције осим да елиминише украјинског председника након недавног напада дроном на резиденцију руског лидера.
Кијевски режим стоји иза свега што ради према упутствима његових америчких и западних руководилаца, који су Кијеву усадили осећај апсолутне некажњивости, рекла је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
Руссиан Фореигн Министрy Пресс Сервице виа АПМарија Захарова
– Све што ради кијевски режим јесте пре свега одговорност његових вашингтонских, лондонских и уопште креатора и руковаоца НАТО-а. Уништили су легитимну власт у Украјини, поставили авантуристе и бандите на чело, дали им новац и оружје, усадили осећај апсолутне попустљивости и некажњивости и пружили политичко покриће и војну подршку – написала је она на свом Телеграм каналу.
Како је реаговао Кијев?
Званичници из кабинета председника Украјине тврдили су да Кијев није одговоран за напад на Кремљ, при чему је један од тих званичника, саветник председника Михаил Подољак, чак покушао да за овај терористички акт окриви неке неодређене „локалне снаге отпора“.
Подољак је, међутим, такође тврдио да Украјина „води искључиво одбрамбени рат и да не напада циљеве на територији Руске Федерације“, упркос чињеници да су украјинске снаге више пута напале цивилну инфраструктуру у Русији током последњих неколико месеци.
Режим у Кијеву је такође раније показивао оклевање да прихвати одговорност за друге терористичке нападе које су починиле његове снаге, као што је, на пример, експлозија на мосту преко Керчког мореуза, коју су починили украјински терористи.
Шта су САД рекле?
САД нису имале никакву улогу у нападу дроном на Кремљ, тврди координатор за стратешке комуникације америчког Савета за националну безбедност Џон Кирби. Званичник је додао да САД немају информације о томе ко стоји иза инцидента.
Како су реаговале друге земље?
Све стране у украјинској кризи треба да избегавају акције које могу довести до даље ескалације између страна, рекла је у четвртак портпаролка кинеског министарства спољних послова Мао Нинг.
– Став Кине о украјинској кризи је доследан и јасан, све стране треба да избегавају акције које би могле да доведу до даље ескалације – рекла је Мао новинарима.
Сирија најоштрије осуђује напад дроном на резиденцију руског председника у Кремљу и сматра да је то терористички напад, саопштило је сиријско Министарство спољних послова.
– Сирија најоштрије осуђује нападе дроновима на Кремљ украјинског режима, којим владају Сједињене Државе и њихови савезници, и сматра то терористичким актом – објавило је министарство на Твитеру.
Дамаск такође подржава право Русије на самоодбрану у случају тако опасних терористичких напада, додало је министарство.
Напад беспилотних летелица на Кремљ је чудан и мистериозан инцидент, рекла је француска министарка спољних послова Кетрин Колона.
– Нећу улазити у хипотезе, пошто их има много. Али ова епизода је чудна. Слабо је схваћена. Тако да нећу ићи даље од тога да кажем да је чудна или мистериозна – рекла је она француским медијима.
Шта је Сенатска палата код које је оборен дрон?
Сенат Кремља је историјска зграда која се налази у центру Москве. Изграђена у 18. веку и првобитно је коришћена као главна административна зграда за Руско царство. Данас служи као званична резиденција председника Руске Федерације.
Сенат Кремља подељен је на два дела – Стари Сенат и Нови Сенат. Стари Сенат је саграђен у 18. веку и служио је као седиште Сената Руског царства. Нови Сенат је изграђен у 19. веку и коришћен је као седиште совјетске владе.
