Како изгледа живот у земљи која је остала без горива?

Šri Lanka

Бити први у реду је обично предност, али Аџиван Садасиван из Шри Ланке никада не зна колико ће дуго морати да чека да би купио гориво за аутомобил.

– Чекам већ два дана – рекао је таксиста из Коломба који се на бензинској пумпи већ одомаћио.

– Спавам у овим колима. Понекад морам да одем по храну, а онда се вратим и поново чекам… Нисам се купао данима. Али, немам избора. Морам да бринем о породици, о жени и двоје деце… Само ако има горива могу да радим и зарадим за живот – објаснио је.

 

Шри Ланку је погодила највећа економска криза у историји, а испорука горива готово да нема већ две недеље, залихе се шаљу ка престоници из других делова земље, где још има неких резерви.

Међутим, читава ситуација је туробна.

Садасиван се нада да ће гориво стићи. Војска дефилује поред бензинских станица како би све држала на оку.

– Морам да чекам, па макар то трајало недељу дана. Не могу да заузимам други ред, није практично – рекао је.

Таксиста није сам у својој муци. Редови на главном путу се протежу и на 2 километра, а имају четири траке – за аутомобиле, аутобусе и камионе, моторе и тук-тукове.

Међутим, пре него што било ко добије гориво, мора показати токен, али бензинске станице издају само по 150 таквих потврда.

Джајанта Атукорала, за разлику од Садасивама, налазио се на зачељу. Путовао је из свог села до Коломба у нади да ће наћи још горива, иако нема токен. Према његовим проценама, испред њега има 300 људи.

– Нисам сигуран да ћу данас добити токен. Не можемо да живимо без гаса или бензина. У великом смо проблему – рекао је овај продавац аутомобила који је такође приморан да спава у свом возилу.

Одређене бензинске пумпе гориво достављају само онима који пружају неопходне услуге, попут здравства, доставе хране или јавног превоза. Други морају да се сналазе, а уведена је строга шема.

Атукорала каже да ће према тој прерасподели једва напунити резервоар допола.
Шри Ланка не може више ни да увози гориво због огромних дугова, па су се у једном тренутку за помоћ окренули Русији. Председник Готабаја Раџапакса је писао руском колеги, Владимиру Путину, како би дискутовали о овом питању.

Истовремено, има и грађана који су се одлучили да пређу на бицикле.

– Још се навикавам – рекао је један мушкарац који је некада радио као возач, али је уштеђевину решио да потроши на куповину бицикла. Према његовим речима, платио га је трипут више од уобичајене цене.

Осим тога, велики број Шриланчана жели да окуша срећу и на лутрији.

Радник Сири је купио 26 тикета, све што је остало у продавници.

– Немам више извора прихода, тешко је, али морамо да будемо стрпљиви – рекао је.

– Можда ћу једног дана добити на лутрији – казао је за ББЦ.

Црни дани тек долазе

Економија Шри Ланке се потпуно урушила након неколико месеци несташица горива, хране и електричне енергије, поручио је премијер Рамил Викремесинг најављујући да црни дани тек долазе.

Како је истакао у суморном упозорењу, земља ће можда дотаћи само дно.

– Наша економија је потпуно срушена – рекао је.

Економска криза која је погодила Шри Ланку је најгора у новијој историји.
Шри Ланка лежи на једном од најпрометнијих поморских путева. Острвску земљу су прогутали дугови, пад прихода од туризма због пандемије коронавируса, као и раст животних трошкова. Држава хрли ка банкроту, а новца за увоз горива, млека или тоалет папира нема.

Премијер је рекао да Шри Ланка не може да увози гориво због огромних дугова нафтних корпорација. Компанија “Цејлон петролеум” дугује 700 милиона долара.

Криза је почела да погађа средњу класу, за коју се процењује да чини 15 до 20 одсто урбане популације ове земље. Средња класа је од седамдесетих имала стабилан раст јер се економија отворила за трговину и инвестиције.

Породице средње класе су донедавно биле прилично економски безбедне, али сада и они који никада нису бринули о храни или гориву, морају да крпе крај са крајем.

Осим тога, понестало је медицинске опреме и других основних потрепштина.

Широм Шри Ланке, доктори се сналазе на најразличитије начине, а преко друштвених мрежа моле за помоћ и донације.
Како се предвиђа, хране неће бити до септембра у престоници Коломбу, тако да су грађани почели у својим домовима да гаје поврће како би се припремили.

Локални рупи је изгубио на вредности, а цене су толико скочиле да већина људи не може да приушти основне потрепштине и услуге.

Према проценама, протеклих девет месеци је било паклено, али се чини да ће бити још горе.

Доктори су у посебној паници јер страхују да ће доћи у ситуацију да им пацијенти умиру због кризе.

– Уколико до тога дође, мораћемо да се боримо и да залихе и опрему некако набавимо – рекао је искусни доктор Прити Виџегуневардене.

 

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs