Капетан брода повео у смрт 32 људи: Тужилаштво навело бизаран разлог једне од највећих поморски

Brod

Брод Коста Конкордија потонуо је у близини италијанске обале 13. јануара 2012. године. У несрећи која је могла да буде избегнута погинуле су 32 особе а више њих је повређено.

Десет година касније, истражитељи се и даље питају: Зашто је луксузни кризер уопште пришао толико близу обали?

На суђењу, тужилаштво је понудило таблоидно објашњење: Ожењени капетан је желео да импресионира своју љубавницу, младу молдавску плесачицу.

Да ли је капетан Франческо Скетино заиста покушавао да импресионира швалерку никада није утврђено. Сам капетан је тврдио да је пловио близу обале како би поздраво друге морнаре и пружио путницима леп поглед на острво Ђијо.

Упркос свему, суд је прогласио капетана, четири члана посаде и једног званичника компаније Коста Кросијере, у чијем је власништву био крузер, кривим за изазивање бродолома и спречавање безбедне евакуације.

Брод, навели су они, није био жртва неочекиваних временских непогода или квара већ је катастрофу изазвао читав низ људских грешки.

– Сваки пут када имате инцидент сличан Конкордији никада не постоји само један узрок. Углавном је реч о читавом низу догађаја који се поређају тако да дође до инцидента – рекао је Хисторију Бред Шоенвалд, поморски инспектор америчке Обалске страже.

Бродолом близу обале

Конкордија је тек почела седмодневно крстарење од од Чивитавекије до Савоне али је, пловећи близу острва Ђијо, ударила у гребен који је оштетио труп брода. Вода је почела да надире и животи 4.229 особа на броду су били угрожени. Није неуобичајено да капетани кризера плове близу обале како би поздравили друге морнаре и путницима пружили леп поглед на обалу, али многи ове маневре сматрају опасним скретањем са устаљене руте.

Италијанско Министарство инфраструктуре и транспорта је у свом истраживачком извештају проценило да је Конкордија “пловила превише близу обале, у слабо осветљеној области… и на небезбедној дистанци имајући у виду услове – ноч и велику брзину”.

На суђењу, капетан је за бродолом окривио кормилара Јакоба Руслија Бина, тврдећи да није тачно спровео његову наредбу, односно да до бродолома не би дошло да је крманош брзо и прецизно извршио наређење. Међутим, један италијански адмирал је на суђењу рекао да би до несреће дошло све и да је кормилар брзо реаговао. Бин је један од четворице чланова посаде који је осуђен због свог доприноса катастрофи.

Проблематична евакуација

На суђењу се чуло и да безбедност путника и посаде није била приоритет капетана док је процењивао штету на Конкордији. Телефонски разговор са кризним менаџером компаније Коста Кросијере, Робертом Фераринијем, показао је да је капетан покушао да смањи штету коју су ударац и вода која је продрла нанели броду, као и да је покушао да заштити себе тврдећи да је нестанак струје (који је изазвала вода) заправо довео до несреће.

– Направо сам хаос и цео брод плута – рекао је Скетино Фераринију док је брод тонуо. – Шта да кажем медијима?… Лучким властима сам рекао да смо остали без струје – Ферарини је касније осуђен због свог доприноса одлагању спасилачких операција.

Скетино такође није одмах обавестио италијанске спасилачке службе да је доживео несрећу. Брод је ударио у гребен око 22 часа а први ко је контактирао власти био је неко са обале. Спасилачка служба је потом контактирала брод али им је тек 20 минута касније Скетино рекао шта се догодило.

Сат времена после удара, посада је почела евакуацију. Касније се чуло да поједини путници нису чули позив за евакуацију. Ситуација је додатно закомпликована јер је брод био нагнут/потонуо на десно па је пролазак кроз њега био отежан. Уз то, посада је погрешно бацила сидро због чега се крузер још више нагнуо.

У читавој тој конфузији, капетан је некако успео први да се докопа чамца за спасавање пре свих других. Припадник обалске страже му је бесно преко телефона поручио да се “врати на проклети брод”, што је касније искоришћено као популарни слоган за мајице у Италији.

Скетино је тврдио да је случајно “упао” у брод јер је крузер био нагнут, али му у то нико није поверовао. Суд је 2015. прогласио Скетина кривим за убиство, изазивање бродолома, напуштање брода пре путника и посаде и лагања власти. Осуђен је на 16 година затвора.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs