Кина тајно гомила злато како би се удаљила од долара: Медији тврде да Пекинг годинама спроводи план

Kinesko zlato

Централне банке широм света појачале су куповину злата након што су руска средства у иностранству замрзнута у оквиру санкција уведених ове године, наводе стратези које цитира јапански пословни дневник Никеи Азиа.

Сједињене Америчке Државе и њихови савезници наводно су замрзнули око 300 милијарди долара руских девизних резерви и још милијарде које припадају појединцима и предузећима. Кремљ је више пута критиковао заплене као „крађу“.

Регулатори су више него учетворостручили куповину злата у периоду од јула до септембра и она је износила 399,3 тоне, према подацима откривеним у новембарском извештају Светског савета за злато.

Бројка представља значајан пораст са 186 тона забележених у претходном кварталу и 87,7 тона у првом кварталу ове године. У међувремену, укупна куповина од почетка године до данас премашује количински било коју целу годину од 1967.

Емин Јурумазу, јапански економиста из Турске, рекао је медијима да су „антизападне земље жељне да акумулирају златне залихе“ након што су нације виделе како је руска прекоморска имовина замрзнута као део санкција.

Централне банке Турске, Узбекистана и Индије раније су саопштиле да су купиле 31,2 тоне, 26,1 тона и 17,5 тона. Тренутно је нејасно које су земље купиле остатак од укупно 300 тона који је израчунат у извештају индустријске групе.

Очекују се неке неидентификоване куповине, али је куповина „оваквих размера незапамћена“, рекао је Коичиро Камеи, финансијски аналитичар и аналитичар за племените метале, цитирала је агенција.

– Кина је вероватно купила значајну количину злата од Русије – рекао је тржишни аналитичар и бивши јапански директор Светског савета за злато Итсуо Тошима. Он је објаснио да је Народна банка Кине вероватно купила део злата Централне банке Русије од преко 2.000 тона.

Аналитичар је напоменуо да је то типично понашање кинеског монетарног регулатора, који није открио ниједну куповину злата од 2009. до 2015. године, а затим је саопштио да је повећао резерве за 600 тона. Народна банка Кине није објавила ниједан нови извештај о куповини злата од 2019. године.

Помама куповине злата долази у оквиру најновијих покушаја централних банака да заштите своју имовину смањењем изложености америчком долару. Кина је била доминантна сила у тренутном тренду дедоларизације. Према подацима америчког Министарства финансија, држава је продала 121,2 милијарде долара америчких обвезница између марта и октобра.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs
Претрага
Close this search box.