Тржиште Кине ће се већ ове године, готово извесно, уврстити међу првих пет најважнијих извозних дестинација за српске производе а све је озбиљнија сарадња у ИКТ сектору, наводи се у анализи економисте Ивана Николића објављеној у новом издању МАТ-а.
У тексту о могућим ефектима на Србију нове визије кинеских улагања до 2025. године објављеном у Макроекономским анализама и трендовима (МАТ), он наводи да је Кина већ достигла друго место по значајности улагања у Србији, и постала трећи најзначајнији партнер у спољнотрговинској размени, после Немачке и Италије.
Он је оценио да је Кина изузетно успешно до сада интензивирала економску сарадњу са Србијом те да је покренут део хронично проблематичних индустријских капацитета у рударству и производњи основних метала.
Додаје да је сарадња остварена у капиталним пројектима обнављања друмске и железничке инфраструктуре и енергетских постројења у Србији.
Актуелни план развоја Кине до 2025. године је други петогодишњи циклус у који улази Иницијатива Појас и пут која је званично покренута 2015. године, подсећа Николић.
Он наводи да Кина, у новом петогодишњем плану, по први пут, није желела да нумерички искаже просечни циљани раст БДП-а, те да је Иницијатива Појас и пут у поглављу насловљеном са „Отварање на високом нивоу, сарадња и победнички исход за све“.
Ту Кина указује да би требало да дође до потписивања више билатералних уговора о заштити инвестиција и пореских споразума са домаћинима да би заштитила интересе кинеских инвеститора и избегла двоструко опорезивање.
Помињање изградње „ваздушног пута свиле“ аутор објашњава резултатом лобирања и партикуларних интереса те групације кинеске индустрије.
Николић истиче да су меки елементи Иницијативе до сада били фокусирани на културну размену и туризам, а сада су допуњени укључивањем и изградње Зеленог појаса и пута.
Додаје да се меких елемената наводе и сарадња у јавном здравству нарочито у превенција пандемије, као и сарадња у науци и технолошким иновацијама.
Николић констатује да Кина инсистира на високој стопи улагања, као и да то у Плану прате квалитативни критеријуми, као што су висок квалитет улагања, одрживост, отпорност на ризике, разумна цена, инклузивност и приступачност.
– Кина ће од сада значајније подржати индустријске екосистеме усредсређене на водеће кинеске компаније, нарочито, у области телекомуникација, цивилног ваздухопловства и обновљиве енергије – констатује Николић.
Додаје да је намера Пекинга је да боље искористи развојне нише, пре свега унутар земље, уместо да глобално шири ланце снабдевања.
– У којој мери то значи да Кина затвара врата спољном свету, остаје да видимо – закључује Николић.
Како оцењује кинеским инвестицијама у иностранству вероватно ће се много пажљивије управљати како би се ојачало смањење ризика и повећао принос.
Николић наводи да ће такве инвестиције имати за циљ да промовишу извоз кинеских производа, услуга, технологија, брендова и стандарда, и да уграде кинеска предузећа дубље у глобалне ланце вредности.
– У поређењу са једноставним приступом овим дилемама из претходног плана, визија развоја до 2025. прави искорак и дефинише јасну правну регулативу о кинеским иностраним инвестицијама како би боље управљао и штитио пословне активности у свету који је све изазовнији – закључује Николић.
