Екстремни временски услови изазвани климатским променама могли би да изазову кумулативну штету немачкој привреди у износу до 900 милијарди евра до 2050. године, показује ново истраживање.
Студија коју су спровеле компаније за економмска истраживања Прогнос и GWS у сарадњи са немачким Институтом за еколошко-економска истраживања, објављена је у тренутку када Берлин ради на стратегији прилагођавања климатским променама коју ће ускоро представити Министарство за заштиту животне средине.
У Немачкој је у току и расправа у владајућој коалицији о томе како би критични сектори, као што су транспорт и грађевинарство, до 2045 постали угљенично неутрални.
Немачка министарства привреде и животне средине наводе, позивајући се на ову студију, да екстремне врућине, суше и поплаве могу да изазову штету у вредности између 280 милијарди и 900 милијарди евра у периоду између 2022. и 2050, у зависности од нивоа глобалног загревања.
Због климатских промена немачка привреда је између 2000. и 2021. године претрпела штету у износу од најмање 145 милијарди евра, од чега је 80 милијарди било само у последњих пет година.
Како се наводи у истраживању, 60 до 80 одсто потенцијалне штете може бити смањено кроз мере прилагођавања климатским променама, у зависности од тога колико би јаке климатске промене биле.
Студија није обухватила нефинансијску штету, као што су погоршање здравља, смрти изазване врућином и поплавама и губитак биодиверзитета.
Није наведено колико би мере прилагођавања климатским променама могле коштати федералну и државне владе.