Овогодишња летња суша, за коју се сматра да је најгора у Европи у последњих 500 година, изазвала је мањак приноса широм већег дела континента, осушивши поља сунцокрета у Мађарској, смањивши жетву маслина у Шпанији за трећину и угрозивши опстанак индустрије меда у Румунији.
Како климатске промене доносе све непредвидљивије и екстремније временске прилике, пољопривредници се боре да се прилагоде.
Све већи број европских законодаваца почиње да говори о томе да би спас могао бити надохват руке у облику генетски модификоване хране.
– Технике за уређивање гена сјајан су алат који осигурава да усевима треба мање воде, мање средстава за заштиту биља и ђубрива и који их чини отпорнијим на климатске промене – рекао је шпански министар пољопривреде Луис Планас на прошломесечном састанку министара пољопривреде ЕУ у Прагу. Планасов ентузијазам за сорте отпорне на сушу поновили су неколико других министара и комесар за пољопривреду Јануш Војчеховски.
Биотехнолошки и агрохемијски гиганти као што су „Bauer“ и „Corteva“, као и безброј мањих компанија и истраживачких института, кажу да њихови научници могу користити алате за уређивање гена као што је ЦРИСПР-Цас9 како би прецизно произвели усеве који могу да издрже чак и најтеже услове. Само регулатори ЕУ треба да им дају шансу.
У овом тренутку ЕУ има нека од најстрожих светских правила када је у питању одобравање генетски измењених усева, а ГМО остаје тема која изазива поделе међу владама и грађанима. Због тога се само један ГМО усев узгаја у оквиру њених граница – сорта кукуруза отпорна на инсекте узгаја се само у Португалу и Шпанији.
Али заговорници уређивања гена кажу да технологија није нимало слична традиционалној генетској модификацији јер не захтева увођење неког страног генетског материјала у ДНК усева. Научници из индустрије кажу да би биљке уређене генима биле практично идентичне онима добијеним конвенционалним методама узгоја, а да би им технологија само омогућила да добију специфичне особине, попут отпорности на сушу или штеточине.
– Можете да користите уређивање генома да преуредите ДНК који је већ тамо. Ради се само о убрзању онога што би се природно догодило у конвенционалном узгоју – рекао је Реза Расолпур, глобални регулаторни руководилац за заштиту усева у америчкој компанији за пољопривредне хемикалије и семе „Corteva“.
Из тог разлога индустрија верује да генетски уређене усеве треба третирати као и конвенционалне. Али 2018. године, на изненађење компанија и истраживача који се надају великом пробоју, највиши суд ЕУ пресудио је да генетски уређени усеви треба да буду и даље регулисани постојећим ГМО оквиром – са строгим механизмима за процену ризика и захтевима за означавање.Одлука је подстакла Европску комисију да три године касније објави студију у којој се закључује да регулаторни оквир више није погодан за сврху – не само зато што је усвојен 2001. године, много пре него што су изумљени алати за уређивање гена попут CRISPR-Cas9 .
Студија Комисије каже да употреба технологије за уређивање гена изазива етичку забринутост, али и да се „пропуштају прилике због њеног некоришћења“.
ЕУ ће бити принуђена да попусти
Сада Комисија разматра нови регулаторни оквир за усеве добијене технологијама за уређивање гена, које је назвала „нове геномске технике“ (НГТ). Предлог се очекује у првој половини следеће године.
Биотехнолошка индустрија ЕУ каже да би оквир донео преко потребну јасноћу и брзо улагање у истраживање генски уређених сорти усева. Али, како индустрија тврди, регулатива мора да буде знатно мање строга од тренутних ГМО правила да би била ефикасна – у идеалном случају да прати примере земаља као што су САД или Јапан и да потпуно укине регулаторни надзор.
– Ако Комисија процени да је ризик или систем обележавања сличан оном у случају ГМО, то на крају неће направити разлику. Наша мала и средња предузећа заиста заостају, јер не могу себи да приуште систем сличан ГМО – рекла је Петра Јораш из лобистичке групе за оплемењивање биља „Euroseed“.
Али технологије за уређивање гена такође имају свој део критичара, који кажу да је њихова привлачност заснована на много „празних обећања“. Групе за заштиту животне средине, мали пољопривредници и пољопривредни произвођачи, између осталих, тврде да допуштање технологијама да уђу на тржиште ЕУ без адекватних ограничења носи етичке и здравствене ризике и ризике да ће се подстаћи корпоративно заузимање прехрамбеног система у ком ће доминирати само две компаније, „Corteva“ и „Bauer“, које контролишу 40 одсто глобалног комерцијалног тржишта семена.
– Чујемо много обећања, али индустрија заправо не истражује карактеристике одрживости као што су толеранција на сушу или отпорност на штеточине – они траже отпорност на хербициде – рекао је Ерик Гал из лобија органских пољопривредника „IFOAM Organic Europe“, позивајући се на ризик да фармери буду ограничени да користе комбинације семена и хемикалија у власништву индустрије.
– У овом тренутку заиста нема много развоја у погледу абиотског стреса. Често се чује: „Да, можемо да произведемо ове сорте, оне ће се брже развијати него у случају конвенционалног узгоја“, али то једноставно није тачно. То је само празно обећање – додала је Астрид Остерајхер из групе за чување ГМО „Testbiotech“.
Вишегодишњи узрок сукоба
Упркос блажој регулативи у другим деловима света, ниједна компанија није успела да смисли усев који је толерантан на сушу, а камоли отпоран на њу.
Пољопривредници у Аргентини узгајају генетски измењену пшеницу која може да издржи сушније услове, али биљка је ГМО, са деловима ДНК узетим из сунцокрета.
Неки научници такође покушавају да идентификују заборављене усеве отпорне на сушу које су фармери широм света добијали вековима користећи конвенционалне методе узгоја.
– То је један од великих изазова. Ствар у вези са толеранцијом на сушу јесте да је изузетно сложена. Морате да разумете физиологију биљке до детаља, има много гена који би могли да буду укључени у постизање толеранције на сушу. И важно је анализирати и тестирати како ово функционише у различитим срединама – рекао је Тај Вон, који води истраживања о биотехнологији биљака у „Baueru“.
Због тога неки скептици доводе у питање способност технологије да докаже своје тврдње.
– Технике за уређивање гена свакако нису тако прецизне како се приказују – оне доводе до нежељених нуспојава. Зато морамо да имамо процену ризика и систем праћења, а то је оно што тренутни ГМО оквир пружа, па бих се запитао зашто бисмо одбацили 20 година стандарда биолошке безбедности – рекао је Гал из ИФОАМ.
Прошле недеље Комисија је сугерисала да неће дерегулисати генетски модификоване усеве.
– Морамо да се уверимо да је технологија безбедна. Некако морамо да успоставимо прави баланс. Оно што тражимо јесте пропорционална процена ризика за НГТ, тако да то значи да то не бисмо у потпуности уклонили. Знам да су у другим јурисдикцијама били мало радикалнији, али наш осећај је да би то требало да буде пропорционалније – рекла је на Самиту о будућности хране и пољопривреде у Паризу прошле недеље Клер Бери, званичница ЕУ задужена за регулаторни предлог.
Мало је вероватно да ће ова одлука искрено обрадовати индустрију, али се чини да се сви, од биотехнолошких компанија до еколошких група и пољопривредника, слажу око једне ствари: да усеви уређени генима неће бити сребрни метак против климатских промена које су довеле до временских прилика као што је суша овог лета.
– Треба их посматрати као само један од многих алата у кутији алата пољопривредника – закључио је Расолпур из „Corteve“.
