Негативни ефекти геополитчких дешавања нису знатно уздрмали динамику наше домаће привредне активности и економија Србије је и даље на чврствим ногама, јавне финансије су стабилне, а макроекономски показатељи добри, изјавио је министар финансија Синиша Мали.
У интервјуу за данашњу „Политику“, оценио је да је предложени буџет за 2024. годину развојни, уравнотежен, социјално оријентисан са простором за амортизовање негативних спољних ефеката.
„Наставак је политике даљег економског оснаживања наше земље, подршке грађанима и привреди, наставак превазилажења ефеката светске кризе, са што мањим последицама по Србију. Приоритети остају исти-раст на свим пољима“, рекао је Мали.
Министар је навео да је буџет прављен са пројектованом стопом привредног раста од 3,5 одсто БДП, у апсолутном износу од 8.773,7 милијарди динара, што значи да ће БДП Србије бити између 74 и 75 милијарди евра, те да је јавни дуг пројектован на 51,7 одсто БДП-а.
„Наше пројекције су да ће у 2024. години укупни приходи и примања износити 2.040,9 милијарди динара, што је за 136,9 милијарди, односно 7,2 одсто више у односу на износ прихода предвиђен ребалансом буџета за ову годину. На другој страни, расходи ће према нашим пројекцијама износити 2.238 милијарди динара. Предвиђен је фискални дефицит буџета од 197 милијарди, што је 2,2 одсто БДП-а и што је ниже од планираног дефицита за ову годину“, рекао је Мали.
Истакао је да се очекује да инфлација до краја године падне на око осам одсто и да му је посебно важно да се паралелно са борбом са смањење инфлације очува стандард грађана.
„Ништа не значи ако само на папиру победимо инфлацију. Због тога и у тешким годинама иза нас, а криза још није готова, ниједном није изостало планирано повећање пензија, плата помоћи грађанима“, рекао је он.
Одговарајући на питање да ли заоштравање тензија на Косову и Метохији може да заустави привлачење страних инвестиција, Мали је рекао да је уверен да ће председник Србије Александар Вучић као и до сада знати да се избори са притисцима који се појачавају јер је, како је истакао, Србији неопходан наставак трендова које бележимо у претходној деценији.
„Очекујем даљи прилив страних директних инвестиција, даљи раст интересовања странаца за наше тржиште и наставак инвестиционе политике раста и јавних улагања. Подаци показују да смо на крају августа имали прилив од 2,7 милијарди евра страних директних инвестиција“, рекао је Мали.
Навео је да је у буџету за следећу годину за капиталне инвестиције опредељено 598,8 милијарди динара, што чини 6,8 одсто одсто БДП-а, и за 14,2 милијарде је више него ове године. Као посебно важна је навео издвајања у буџету за следећу годину за пољопривреду 118,8 милијарди динара, за здравство 544,9 милијарди, као и за лечење ретких болести 7,2 милијарде динара.
