Мој данашњи саговорник је свим љубитељима фудбала у нашем округу добро познат, као и шире. У фудбалу је цео живот, тренирао га је, обилазио разне турнире, а данас има свој фудбалски клуб који успешно предводи. Фудбалски клуб „Internacional“, који постоји само 18 месеци, пре неколико дана је потписао уговор о сарадњи са Фудбалским клубом „Црвена Звезда“ Београд. Више о успесима клуба, Младеновој „фудбалској авантури“ и савету који наш саговорник поручује младима што се тиче спорта, прочитајте у наставку.
* Зашто си одлучио да оснујеш Фудбалски клуб „Internacional“?
-Радио сам у Радничком, Жаку, Спектру…Све су то клубови са традицијом и на добром гласу. И даље према њима имам велико поштовање, међутим ја сам хтео нешто другачије. Резултат у другом плану да буде, а што већа афирмација деце. За сада то иде добро, број деце је за наш клуб и наше услове задовољавајући, чак за мене изненађујући. Искрено, нисам се надао да ће се појавити 75-80 деце за мање од 18 месеци. Исто тако желим у будућности да пружим шансу младим људима, мојим бившим играчима, да уз нас искусније тренере уче да раде и да на нашем подручју буде што више школованих тренера. То су неки разлози због којих постоји Фудбалски клуб „Internacional“.
*Прошло је већ 18 месеци од почетка рада клуба, да ли си задовољан напретком дечака и девојчица које тренирају?
-Као што кажеш, 18 месеци је иза нас. Формирали смо временом 7 пуних генерација (од 2009. па до 2015. годишта) и са њима се такмичимо у „Ђак Спорт Лиги будућих шампиона“. Као што сам навео,резултат нам дефинитивно није у првом плану, па самим тим сва деца имају шансу за доказивањем. Као и у сваком клубу, имамо децу која су више и мање талентована, али они су нама од истог значаја јер наш циљ је да помогнемо родитељима да их изведу на прави пут и буду добри људи. Што се тиче фудбала и њиховог напредовања апсолутно сам задовољан. Ми желимо да нашим играчима исправимо неке мане које сви имамо, али исто тако побољшамо врлине и њихове предности да буду још боље. Деца су вредна, радна и напредак мора да се види.
*Реци ми мало опширније о уговору потписаним са Црвеном Звездом, шта то конкретно значи, чија је била иницијатива?
-Уговор о сарадњи потписали смо са Звездом 24.01. ове године, али сам то знао још крајем августа прошле године. На неколико турнира сретали смо се са Звездом, нека наша деца оставила су добар утисак и након тога контактирао ме је координатор Звездине фудбалске сколе, Владимир Цвјетићанин. Договорили смо се релативно брзо о свим условима, међутим није одмах реализовано. Сада је и то урађено на опште задовољство обе стране. Уговор о сарадњи значи да деца која им се свиде, бивају позивана на тренинге и утакмице коју прати скаутинг тим клуба, тестирају их, прате их и у сарадњи са нашим клубом унапређују њихове карактеристике. Исто тако и ми препоручујемо таленте из нашег клуба које они можда нису приметили, а понављам они се уз нас брину за њихов даљи фудбалски развој. Захваљујем се директору омл. школе Драгану Младеновићу, координатору школе Владимиру Цвјетићанину и председнику клуба Светозару Мијаиловићу на указаном поверењу.
* Ове године си у Апатину одиграо, бар по твојим речима, последњи зимски турнир. Зашто си одлучио да завршиш са такмичењима у фудбалским вештинама којих имаш сигурно доста иза себе?
-Јесте, ово је мој последњи турнир као играч, али остајем ту као део екипе јер смо ми другари, бићемо једина екипа која има тим-менаџера на турнирском фудбалу. Момци су то тражили. Разлог је здравствене природе, а то је повреда леђа. Да се вратим на турнир и то напоменем, јако мало екипа пријављених ове године на зимском турниру, турнир лепо организован, али јако мали број младих екипа. Свака част Вама на организацији и позивам младе да се што раније пријављују у сениорске екипе и стичу прекопотребно искуство. Није битно могу ли бити први, битно је што више јаких утакмица. На пример, ја сам са 17 година почео да играм турнире, сада имам 35. година. Пуних 18 година одиграо сам, пази сад, преко 200 турнира и минимум 1000 турнирских утакмица. Све ово што говорим су сигурне бројке, може само више од тога да буде. Освојио сам их сигурно 50-ак, што са својом екипом, што са екипама којима сам ишао на завршнице у помоћ. Мислим да је доста од мене, осим ако се не деси чудо.
*Такође, држиш и индивидуалне тренинге. Колико су они потребни фудбалерима?
-Тако је, држим индивидуалне тренинге. Ти тренинзи ме испуњавају јер на њима усавршавам већ добре вештине, за мене најбољих дечака са овог подручја. Долазе ми деца из Сомбора, Станишића, Бездана, Оџака, Апатина…Воле да раде са мном баш као и ја са њима, имамо феноменалан однос и битно ми је што они мене константно контактирају о свему што се тиче фудбала и живота. Тај тренинг је веома битан за оне који желе да успеју у фудбалу, а разлог је једноставан, ако желиш нешто, много мораш да радиш! Много више од та 3-4 тренинга у клубу. Неко то схвати, неко не. Тежак је пут до професионалца фудбалера, али није немогућ!
*Да ли имаш неке даље планове за будућност?
-Идем у животу корак по корак. Имам високе циљеве, али степеник не смеш ни један да прескочиш. Бићу пажљив, вредан и покушати да достигнем свој лимит и максимум, видећемо колико ће то да буде.
*За сам крај ми реци, који би савет дао младима што се тиче спорта?
-Савет за младе ћу у овом питању да формулишем у две или три реченице, али ко пажљиво прочита текст, видеће јако пуно савета. Рецимо да је у сваком питању 2-3 савета, али овако бих га формулисао: „Будите добри људи, поштујте свог противника, свог саиграча и тренера. Ако нешто радите, радите то максимално најбоље што можете, јер само тако можете достићи свој лимит и максимум. Сањајте, јер снови се остварују ако то довољно добро сањате и желите“!
Младене, хвала пуно на издвојеном времену и све најбоље у даљем тренерском ангажману!
