Италијанска премијерка Ђорђа Мелони у разговору са кинеским премијером Лијем Ћијангом на недавно одржаном самиту Групе 20 у Њу Делхију наговестила је да Рим планира да се повуче из кинеске иницијативе Појас и пут. Међутим, италијански лист „Коријере дела сера“ наводи да ће Рим ипак задржати стратешко партнерство са Кином.
Италија се као једина чланица Г7 придружила пројекту Појас и пут 2019. године, али је од тада њен трговински дефицит са Кином удвостручен.
Док Пекинг покушава да одврати Рим од ове намере, италијански медији наводе да ће се Италија приклонити пројекту који је алтернатива кинеској иницијативи, а којим Сједињене Америчке Државе желе да повежу Европу и Индију преко Блиског истока.
„Постоје европске нације које последњих година нису биле део Појаса и пута, али су могле да постигну више повољних односа са Кином него што је то понекад успевало Италији“, рекла је Ђорђа Мелони.
Она је кинеском колеги ставила до знања да одлука Рима није диктирана из САД и да ово не значи крај сарадње Италије и Кине, нудећи у замену обнову споразума о стратешком партнерству.
„Кина и Италија су и древне цивилизације и почетне и крајње тачке Пута свиле. Сматрамо да Кина и Италија треба да даље продубљују практичну сарадњу у различитим областима, промовишу свеобухватно стратешко партнерство и остварују већи развој“, навела је Мао Нинг, портпаролка Министарства спољних послова Кине.
Нови пут свиле Кина је покренула пре десет година. У више од 3.000 пројеката уложено је скоро 1.000 милијарди долара, а трговинска размена између Кине и учесница иницијативе из 2013. године, удвостручена је на две хиљаде милијарди долара.
Ова најава Италије у складу је са генералном трајекторијом односа које Европа жели да успостави са Пекингом, оценио је за Еуронеwс Србија Стефан Владисављев, програмски координатор Фондације Београдског фонда за политичку изузетност.
„То је нека врста распаривања, што је помињала и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен прошле недеље. Ово је мало другачије од САД, које желе да пресеку сваку зависност од Кине, док је Европа и даље свесна да мора да постоји сарадња“, рекао је Владисављев.
Француска и Немачка се, додаје, перципирају као главни партнери кинеске економије, јер са једне стране одатле највише производа одлази у Кину, а са друге и роба из Кине тамо највише одлази.
Италија је једина чланица Г7 која је део ове иницијативе, а реакција Кине је, може се рећи, била доста блага. Владисављев истиче да се неће много променити ако Италија иступи из иницијативе Појас и пут, јер бројке које су проистекле из споразума до сада, нису промениле много однос у корист Италије.
„Пресудио је недостатак страних директних инвестиција. Италија је прошла у последњих десет година кроз две рецесије, и мора да нађе инвестоторе. Из Кине је прошле године стигло 120 милиона инвестиција, од чега нису имали много користи. Кина, међутим, има симболички губитак – губи се чланица Г7, и можда је паметније задржати политичке односе него стварати још једну земљу која није близак партнер“, додао је он.
Мотивација Италије за излазак из иницијативе је, поред овога, и тежња за успостављањем унифициране европске политике према Кини, каже Владисављев.
„Европски лидери размишљају о томе како смањити ризике који вребају од сарадње са Кином. САД ће сигурно покушати да буду конкуренти Кини у светској економији, а са друге стране видели смо да се Кина шири ка југу, и очекује се још јаснија политика ЕУ у смислу дистанцирања али и очувања односа, као што то ради Италија у овом тренутку“, закључио је саговорник Еуронеwс Србије.
