Мождани удар постаће прошлост? Револуција у проналажењу нових лекова – научници урадили “немогуће”

Moždani udar

Група научника под вођством Еме Луиз Лаут са Универзитета у Копенхагену одржала је у животу, у такозваној петријевој шољи, комадић људског мозга дужине једног центиметра.

Ово је први пут да је такав подухват некоме успео, а део је револуционарне студије која ће помоћи у проналажењу нових лекова и третмана за смртоносне болести.

Група научника је из пацијентовог кортекса извукла комад можданог ткива и брзо започела нови процес како би осигурала његово преживљавање.

Тим је прво охладио ткиво, одржавајући му проток кисеоника како би ћелије остале живе, а затим ставио мали комадић у мешавину јона и минерала – истих састојака који се налазе у церебралној спиналној течности, пише Дејли мејл.

Лаутова је у саопштењу објаснила да су она и њен тим успели да одрже мождано ткиво у животу 12 сати, што је омогућило спровођење студије и огледа који су до сада били могући само на животињама.
– Да позајмимо аналогију других истраживача: студије на ћелијама миша у поређењу са истраживањима на људима су попут гледања у нокију 3310 док покушавате да поправите ајфон – рекла је она и додала: “Имају исте основне функције, али људски мозак је сложенији”.

– Знамо да постоје разлике у врстама ћелија и експресији одређених рецептора, па је због тога могућност директног тестирања на људском ткиву јединствена прилика – додала је Лаутова.

Претходна студија усредсредила се на везе између неурона људи и неурона мишева које су појачане допамином, а показала је да “неуротрансмитер повезан с наградом”, односно, допамином, јача везе између неурона у људском мозгу.

Сазнање о томе могло би, према Лаутовој, да доведе до нових могућности лечења и рехабилитације након можданог удара или других врста акутног оштећења мозга, где се код пацијената губе везе између можданих ћелија.

Међутим, постављају се многа питања у вези са резањем живог људског можданог ткива, премда Лаутова тврди да “оно” не осећа бол.

– Свака емоција или мисао мора да прође кроз многе делове мозга – напоменула је она.

– Део на којем радимо је величине најудаљенијег дела вашег палца и више није повезан с другим подручјима мозга. Разумем зашто се људи питају имају ли неурони у петријевој шољи памћење, али то једноставно није могуће – закључила је она.

Група истраживача тренутно ради на методи која може да одржи мале комадиће мозга у животу до десет дана.

Facebook
Twitter
WhatsApp
Email

Тагови:

Најновије

error: Sadržaj je zaštićen. Copyright @ 025info.rs