Амерички научници најавили су велики напредак у трци за практичном употребом нуклеарне фузије.
Физичари су се бавили овом технологијом деценијама јер обећава потенцијални извор скоро неограничене чисте енергије.
Истраживачи су у уторак потврдили да су превазишли велику баријеру – произвели су више енергије из експеримента фузије него што су уложили.
Али стручњаци кажу да још треба прећи дуг пут пре него што фузија почне да се користи у домовима.
Експеримент је одржан у Националном постројењу за паљење у Националној лабораторији Лоренс Ливермор (ЛЛНЛ) у Калифорнији.
– Ово је историјско достигнуће. У протеклих 60 година хиљаде људи су допринеле овом подухвату и била је потребна права визија да нас доведе овде – рекла је директорка ЛЛНЛ-а докторка Ким Будил.
Нуклеарна фузија је описана као „свети грал“ производње енергије. То је процес који покреће Сунце и друге звезде.
Делује тако што узима парове светлосних атома и спаја их у једно језгро – ова „фузија“ ослобађа много енергије.
То је супротно од нуклеарне фисије, где се тешки атоми раздвајају. Фисија је технологија која се тренутно користи у нуклеарним електранама, али процес такође производи много отпада који наставља да испушта зрачење дуго времена, што може бити опасно, па се мора безбедно чувати.
Нуклеарна фузија производи далеко више енергије и само мале количине краткотрајног радиоактивног отпада. И што је важно, процес не производи емисије гасова стаклене баште и стога не доприноси климатским променама.
Један од изазова јесте да форсирање и одржавање елемената заједно у фузији захтева веома велике температуре и притисак. До сада ниједан експеримент није успео да произведе више енергије од количине која је уложена да би функционисао.
За корак смо ближи будућности заснованој на фузији, али је до ње пут и даље дуг.
Овај експеримент је коштао милијарде долара. Фузија није јефтина, али обећање извора чисте енергије свакако ће бити велики подстицај за превазилажење ових изазова.
Национално постројење за паљење у Калифорнији је експеримент вредан 3,5 милијарди долара.
Тамо се мала количина водоника ставља у капсулу величине зрна бибера, а затим се моћни ласер са 192 зрака користи за загревање и компресију водоничног горива.
Ласер је толико јак да може да загреје капсулу на 100 милиона степени Целзијуса, што је топлије од центра Сунца, и да је компримује на више од 100 милијарди пута више од Земљине атмосфере.
Под овим силама капсула почиње да имплодира, приморавајући атоме водоника да се стапају и ослобађају енергију.
Најављујући напредак, доктор Марвин Адамс, заменик администратора за програме одбране у Националној управи за нуклеарну безбедност САД, рекао је да су ласери лабораторије допринели са 2,05 мегаџула енергије, што је тада произвело 3,15 мегаџула излазне енергије фузије.
– Фузија је била узбудљива за научнике откако су први открили шта доводи до тога да Сунце сија. Ови резултати данас нас заиста стављају на пут комерцијализације технологије – рекла је за Би-Би-Си докторка Мелани Виндриџ, извршна директорка компаније „Фусион Енергy Инсигхтс“.
Професор Џереми П. Читенден, професор физике плазме и ко-директор Центра за студије инерцијалне фузије на Империјал колеџу у Лондону, назвао је то „тренутком истинског пробоја“.
– То доказује да се до дуго траженог циља, „светог грала“ фузије, заиста може доћи – рекао је он.
Ово је осећање које изражавају физичари широм света, који су похвалили рад међународне научне заједнице.
Једна од главних препрека даљем наставку експеримента јесте смањење трошкова и повећање производње енергије.
Експеримент је био у стању да произведе само довољно енергије да прокува око 15-20 котлића и захтевао је милијарде долара улагања. И иако је добио више енергије него што је ласер унео, није произвео енергију потребну да ласери раде, што је далеко већа количина енергије.
