Научници на трагу открића мистериозне појаве у центру наше галаксије

Научници верују да се у средишту наше галаксије налази супермасивна црна рупа, али ново истраживање сугерише да се у центру Млечног пута можда заправо налази тамна материја.

Стрелац А* је огроман објект који се налази у средишту наше галаксије, а има масу око четири милиона пута вецћу од Сунца. Досад се веровало да је реч о црној рупи због кретања звезда око тог објекта.

Та претпоставка је била пољуљана 2014. године како се тој супермасивној црној рупи приближавао гасовити облак познат као Г2. Научници су очекивали да  ћ́е облак бити уништен деловањем огромних гравитацијских сила Стрелца А*, али то се није догодило, а Г2 је блиски сусрет преживео без иједног проблема.

Део научника сад сматра да Стрелац А* није уопште црна рупа, већ скуп тамне материје. Тамна материја је невидљива и верује се да чини 80 одсто укупне материје у читавом свемиру, али веома ју је тешко открити, јер не реагује на светлост.

Kако би тестирали своју нову теорију, научници из Међународног центра за релативистичку астрофизику (ИЦРА) направили су симулацију у којој су у средиште наше галаксије ставили тамну материју уместо црне рупе, тачније чудну елементарну честицу познату као “даркино”, која би била гушцћа у средишту масе, али ређа на крајевима, пренео је “Индепендент”.

Даркиноси су, према речима научника, тип фермиона (честице које не могу имати исто квантно стање у било ком времену) и као такве су ограничене у томе колико се густо могу сабити. Због тога би споменути гасовити облак Г2 могао да преживи пролазак по спољашњим деловима споменуте масе у средишту галаксије, као што би то омогуцћило и преживљавање оближњим звездама. Исто тако, то би могло да објасни и ротацијску закривљеност спољног венца Млечног пута. 

Док теорија о супермасивној црној рупи и даље остаје најизгледнија хипотеза, прави одговор могао би да буде комплекснији него што то мислимо.

Ове године научници су предложили да се супермасивне црне рупе могу формирати из тамне материје, што би објаснило зашто могу тако брзо да се формирају, чак и пре него што око њих постоје галаксије, пренео је портал “Зимо”.

Истраживање је објављено у научном часопису “Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy: Леттерс”.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије