Свет је већ дуже од годину дана у канџама корона вируса, који је инфицирао укупно више од 15 милиона људи. Вакцинација против ковида 19 спроводи се широм планете, и Србија се ближи броју од милион људи који су примили макар једну дозу цепива.Ефикасност разних вакцина, нарочито у тренутку када су присутни и нови, заразнији сојеви корона вируса тема је којом се баве научници широм света, а ово су нови подаци везани за кинеску вакцину које су пренели медији у Уједињеним Арапским Емиратима, где је већ дато више од 6 милиона доза вакцина, и већи део њих био је кинеског произвођача „Синофарм“.
За разлику од западних произвођача, ова компанија још увек није објавила комплетне резултате треће фазе испитивања у неком од званичних медицинских журнала, али надлежни у УАЕ су објавили податке до којих су дошли током досадашње имунизације становништва.Тестови спроведени у тој земљи утврдили су ефикасност у превенцији инфекције од 86 одсто, на основу узорка од 31.000 учесника. Произвођач је у међувремену прогнозирану ефикасност спустио на 79,34 процента. Доктори кажу да је кључни параметар спречавање тешке клиничке слике при инфекцији, а још увек нема доказа да је било ко развио озбиљнију клиничку слику након добијања вакцине.
Др Навал ал Каби, председница Националног комитета за борбу против ковида 19, рекла је да није било пријема критичних случајева, нити смртних исхода, међу онима који су вакцинисани у Абу Дабију што ефикасност против тешког облика болести чини стопроцентном. Особе које су инфициране након примања обе дозе углавном су добиле асимптоматску слику, или веома благе симптоме.
„Фајзер/Бионтек“ вакцина се показала изузетно ефикасном, али није у потпуности спречила развој тежих облика болести. У Израелу је утврђено да је 87 одсто ефикасна у спречавању компликација које захтевају болничко лечење, и 92 одсто ефикасна у превенцији настанка тежег облика болести након обе дозе. Након само једне дозе, 72 одсто је ефикасна у спречавању смртног исхода.Велико је питање колико је „Синофарм“ вакцина ефикасна против нових сојева корона вируса. Једна недавно спроведена студија утврдила је да „ради“ и против јужноафричке сорте, мада умањеном ефикасношћу. Овај сој нарочито брине научнике јер је заразнији и садржи мутацију која му омогућава да ескивира неутралишуће реакције антитела људи који су претходно били заражени првобитно познатим сојем. Та мутација заједничка је и бразилском соју. Нови сој не може у потпуности да избегне имуни одговор који изазива вакцина, иако је он умањен.
„Синофарм“ вакцина можда ће добити и нове верзије које ће бити адаптиране за борбу против нових сојева, рекао је Ванг Хуи, генерални директор пекиншког Института биолошких производа, подустанове „Синофарм“ групе.
- Уколико снага и ефикасност вакцине буде умањена, предузели смо мере и направили планове како бисмо развили и производили цепива ефикасна против сродних сојева, или више сојева истовремено – рекао је он.
Тренутни резултати испитивања које су спровеле власти у Емиратима указују да имунитет након две дозе вакцине траје четири до шест месеци.Ипак, др Сали Махмуд, директорка лабораторије у Абу Дабију, рекла је да поједини случајеви имају антитела и након осам месеци, док код других пад броја антитела почиње већ након пар месеци. Вакцина повећава производњу антитела која се боре против конкретног „С“ (спике) протеина. Било која вредност изнад 15ау/мл сматра се позитивном на анти-С антитела, а типични резултат након „Синофарм“ вакцине је између 50 и 150 ау/мл (арбитрарних јединица по милилитру).
Важно је и знати да антитела нису једини начин организма да се избори с вирусом. Студија спроведена на Краљевском колеџу у Лондону прошле јесени обухватила је 365.000 учесника, и доказано је да су им се нивои антитела смањили за четвртину по истеку три месеца. Али друга студија, спроведена на здравственим радницима у Великој Британији, показала је да ниво антитела опадне али одговор Т-ћелија, белих крвних зрнаца која нападају инфициране ћелије, остаје висок. Сличне резултате дала је и америчка студија у којој је одговор Т-ћелија забележен чак и осам месеци касније.
Када су у питању нежељене реакције, не постоје званична истраживања која су за сада објављена, али највећи број случајева има благу реакцију – бол или оток на месту убода. Пријављени су и симптоми налик прехлади, који прођу за неколико дана. Вакцине засноване на мРНК технологији, као што су „Модерна“ и „Фајзер“, имају, по до сада објављеним подацима, више пратећих ефеката.