Према прорачунима Уједињених нација, светска популација је прешла симболичну границу од осам милијарди људи. У последњих 11 година светска популација се повећала за милијарду. Истовремено, стручњаци упозоравају да уместо страха од пренасељености треба да се фокусирамо на претерану експлоатацију природних ресурса од стране најбогатијих Земљана.
Земља има три пута више људи него 1950. године, када је на планети живело 2,5 милијарди људи. Према проценама УН, становништво ће наставити да расте у наредним деценијама, али спорије него раније и различито у зависности од региона. Узимајући у обзир повећање очекиваног животног века и броја људи у репродуктивном добу, 2030. године на Земљи ће бити око 8,5 милијарди људи, 2050. године 9,7 милијарди, а осамдесетих година прошлог века светска популација ће достићи врхунац са око 10,4 милијарде људи. , а затим ће број почети да се смањује.
Експерти: Требало би да се фокусирамо на прекомерну експлоатацију природних ресурса
„Осам милијарди људи је прекретница за човечанство“, рекла је шефица Популационог фонда УН (УНФПА) Наталија Канем. Истовремено је поздравила повећање очекиваног животног века и пад смртности мајки и деце. Али свестан је да неће сви прославити тренутак када ће на Земљи бити осам милијарди људи. „Неки људи брину да је наш свет пренасељен. Али наглашавам да сам број људи није разлог за страх“, рекао је шеф УНФПА Канем.
И други стручњаци упозоравају да уместо страха од пренасељености, треба да се фокусирамо на прекомерну експлоатацију природних ресурса од стране најбогатијих Земљана. Џоел Коен из Популационе лабораторије на Универзитету Рокфелер у Њујорку рекао је да питање колико људи Земља може да подржи мора да узме у обзир природне границе и људске изборе.
Према његовим речима, криви су људи својим одлукама што човечанство сваке године троши много више природних ресурса, попут шума и земљишта, него што их планета може да замени. Због прекомерне потрошње фосилних горива и насталих емисија угљен-диоксида, атмосфера се загрева.
„Ми смо глупи. Не гледамо унапред. Ми смо похлепни.“
Најновији климатски извештај УН помиње раст становништва као један од узрока повећања емисије гасова стаклене баште, али је мање важан од економског раста. „Ми смо глупи. Не гледамо унапред. Похлепни смо. Не користимо информације које су нам доступне. Ту је проблем са одлукама“, рекао је Коен.
„Наш утицај на планету много више зависи од нашег начина живота него од нашег броја“, рекла је Џенифер Сјуба, истраживач у истраживачком центру Вилсон центра у Вашингтону. „Лењо је и штетно што стално указујемо на пренасељеност“, рекла је она и сматрала да најбогатији, који највише троше, тиме кривњу за проблеме планете пребацују на земље у развоју са највећим растом становништва.
Према Глобал Фоотпринт Нетворк-у и ВВФ-у, за живот просечног грађанина Индије био би потребан капацитет од 0,8 Земље годишње, а ако би сви живели као грађани Сједињених Држава, капацитет од пет Земља.
Коен је истакао да тренутно производимо довољно хране за осам милијарди људи, али у свету и даље има 800 милиона хронично неухрањених људи. Концепт „превише нас је“ избегава тежи проблем да ли користимо сво своје знање да бисмо људе учинили што здравијим, ефикаснијим, срећнијим, мирољубивим и прогресивнијим, сматра он.
Просечна стопа наталитета широм света већ неко време опада
Једно од најсложенијих популационих питања је како контролисати наталитет уз поштовање права жена. НВО Пројекат Дравдовн помиње образовање и планирање породице међу стотинама решења за заустављање глобалног загревања.
Просечна стопа наталитета широм света већ неко време опада. Док је 1950. године жена рађала у просеку петоро деце, наталитет је прошле године био 2,3 и предвиђа се да ће до 2050. године пасти на 2,1. „Дошли смо до тачке у којој већина људи живи у земљи у којој је стопа наталитета испод стопе за обнову становништва“, рекла је Рејчел Сноу из УНФПА.
Нижа стопа наталитета доприноси и споријем расту становништва. Највиша стопа од 2,1 одсто била је између 1962. и 1965. године, 2020. је већ била мања од један одсто, а до 2050. требало би да падне на 0,5 одсто годишње.
С друге стране, повећање животног века значајно доприноси порасту становништва. То је 2019. било 72,8 година, девет година више него 1990. Према прогнозама УН, просечан животни век ће се повећати на 77,2 године до 2050. године.
Због дужег животног века и ниже стопе наталитета, становништво на Земљи ће бити све старије. Тренутно је око десетине светске популације старије од 65 година, а 2050. године очекује се да ће 16 одсто Земљана бити старије од 65 година.
Индија ће имати највећу популацију, а не више Кина
Постоје велике разлике широм света, у зависности од региона. УН процењују да ће осам земаља највише допринети расту становништва до 2050: ДР Конго, Египат, Етиопија, Индија, Нигерија, Пакистан, Филипини и Танзанија.
Очекује се да ће Индија престићи Кину као најмногољуднија земља већ следеће године. У Кини тренутно има око 1,4 милијарде људи, у Индији нешто мање, али ће Индија ускоро престићи свог северног суседа, где ће становништво тада почети да опада, тако да ће их до 2050. године бити 1,3 милијарде, а до краја века само око 800 милиона. У Индији, с друге стране, очекује се да ће становништво порасти на 1,7 милијарди до 2050. године.
