Нова правила! Због стреса на радном месту моћи ће се на боловање

Nova pravila

Светска здравствена организација најавила је да синдром изгарања са наредном годином постаје дијагноза, а то практично значи да ће се због премора на послу и званично моћи и код доктора и по боловање.

Стрес на радном месту, СЗО је уврстила у 11. издање приручника Међународне класификације болести, и то као професионални феномен. Договор је да државе чланице СЗО у здравственим установама почну да примењују ову одлуку од 1. јануара 2022. а то значи и нова, већа права за раднике код лекара.

Србија је, иначе, чланица Светске здравствене организације. Kанцеларија у Београду настала је 1992. године, да би 2002. године постали и пуноправна чланица. То практично значи да се примена ове одлуке о “Burnout” синдорому на глобалном ниову, може исто очекивати и у нашој земљи.

Статистика иначе говори, да скоро две трећине грађана у Србији, што је 66 одсто, пати од хроничне исцрпљености на послу. И то показују подаци Међународне здравствене студије “Будућност здравља”.

Грешке, кашњење на посао, повлачење у себе…

“Burnout” често преводимо као прегоревање, сагоревање, или изгарање на послу. Јавља се као одговор на претерани и пролонгирани стрес који појединац свакодневно трпи на послу, и то је фаза коју карактерише психичка, физичка или свеопшта исцрпљеност.

Симптоми су најчешће исцрпљеност, несаница, промена апетита, пад имунитета, главобоља, висок притисак… Ту су и осећаји празнине, поремећаји концентрације, заборављање, нервоза, преосетљивост… На послу се смањује ефикасност и повећава број грешака при раду, а често долази и до повећаног одсуствовања са посла, кашњења на посао, повлачење у себе, изолације од других…

  • Људи немају концентрацију на послу, не могу да се упусте у активности са породицом и пријатељима, раздражљиви су, имају испаде у понашању и поремећен сан и апетит. Такође, многи немају вољу и енергију за рад, све им је бесмислено, а најтеже дијагнозе су свакако код оних пацијената који посегну за алкохолом и другим психоактивним супстанцама, каже др сци. мед. Петар Војводић.

Додаје и да је прегоревање на послу проблем који данас погађа све већи део популације.

Стручњаци кажу да је изгарање проблем који је све више маха узео за време корона вируса, када су људи рад из канцеларија преместили у своје домове. Тада су и почели озбиљнији проблеми и прегоревање на послу је постало све израженије. На послу се притом може прегорети и када не постоје адекватни услови за рад, неједнака расподела посла, ниске плате, дуже радно време од 8 сати и учестали радни викенди, који запосленом дају мало простора за породицу.

  • Многе компаније настоје да се посао заврши, ради се прековремено, а опасности по здравље су огромне. У таквим околностима, боље је дати отказ него трпети лоше услове. Људи морају да схвате да је битније здравље него новац и успех, напомиње психолог Љиљана Војводић.

Са поменутим симптомима, данас се можете јавити лекару који ће вас лечити као да болујете од било које друге болести. Од 1. јануара прича, међутим, добија обрт јер је СЗО сада и званично препоручила да симптоми сагоревања на послу никако нису за занемарити и да је реч о дијагнози коју треба лечити.

Kако се лечити?

Први корак у лечењу је психолог или неуропсихијатар. Људи на почетку нису свесни шта им се дешава, па је врло битно да им најближи чланови породице скрену пажњу на стање у којем се налазе.

Ако лекар утврди да је особа прегорела на послу и да је постала анксиозна или депресивна, онда се укључују лекови.

Са друге стране, врло ефикасан у лечењу напетости и стреса је аутогени тренинг. То је тренинг који се одржава у полузамраченој соби и са потпуном тишином и миром. Вежба може да се изводи седећи или лежећи.

Тренинг је подељен у шест вежби које обухватају мишиће, срце, дисање, крвне жице, главу и унутрашње органе.

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on google
Google+
Share on email
Email

Тагови:

Најновије