Нови закон о заштити потрошача ступа на снагу 20. децембра, највећа новина – регистар “Не зови”

Potrošači

Примена новог Закона о заштити потрошача почиње 20. децембра, а највећа новина коју доноси јесте регистар “Не зови” преко којег ће сви потрошачи, који не желе да им се роба или услуге нуде преко фиксног или мобилног телефона, моћи да “стопирају” такву досадашњу праксу трговаца.

То је за Тањуг рекла помоћница министра трговине, туризма и телекомуникација Вишња Ракић и додала да је овај Регистар уведен управо због честих жалби грађана на “насртљиве трговце” који их често зову у поподневним и вечерњим сатима и нуде неке производе.

“Увођење Регистра “Не зови” биће за наше потрошаче велики спас. Потрошач који не жели да буде позиван од стране трговаца, обратиће се свом мобилном оператору са којим има закључен уговор и од њега тражити да се нађе у Регистру. Потрошач ће попунити један образац, који ће мобилни
оператор проследити РАТЕЛ-у који води евиденцију тих телефона који не желе да буду позивани”, објаснила је Ракићева.

Истиче да ће убудуће трговац, пре него што крене са својом комерцијалном поруком и позивањем потрошача, бити у обавези да уђе на сајт РАТЕЛ-а и да погледа да ли се на том списку налази телефон који он жели да позове.

“Уколико се број налази у Регистру, а трговац га позове, биће у прекршају”, рекла је Ракићева.

Говорећи о осталим новинама из Закона о заштити потрошача, Ракићева је навела за Тањуг да је једна од њих и увођење прекршајних налога који ће, како је објаснила, растеретити судове, а потрошачима омогућити да лакше остваре своја права. Навела је да то у пракси значи да ће инспектор моћи на лицу места да напише прекршајни налог уколико утврди неправилност код трговца.
Такође, Ракићева каже да је прекршајни налог предвиђен за 33 прекршаја, као и да су сви ти прекршаји у фиксном износу, те тако за правно лице износи 50.000 динара, за предузетника 30.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу 8.000 динара.

“Уколико инспектор утврди неправилност код трговца и трговац прихвати да је стварно у прекршају, инспектор му понуди да преко прекршајног налога уплати пола износа у одређеном року, а тај рок је осам дана и та казна је онда преполовљена”, навела је Ракићева.

Додаје да уколико не плати у року од осам дана, да ће инспектор покренути прекршајни поступак.

Високе казне за прекршаје

Ракићева наводи Закон о заштити потрошача предвиђа високе казне за одређен прекршаје, те се тако оне за правна лица крећу од 300.000 до два милиона динара, за предузетника од 50.000 до 500.000 динара, а за одговорно лице у правном лицу од 50.000 до 150.000 динара.

Представница Националне организације потрошача Србије (НОПС) Никица Јовановић каже да та организација сматра да нови закон доноси низ новина који ће допринети бољој и ефикасној заштити потрошача.

Она је поздравила доношење Регистра “Не зови”, јер ће се на тај начин, како каже, “стати на пут” телефонским позивима трговаца који на тај начин нуде робу и услуге.
“То је била честа пријава потрошача, поготово када су узнемиравни честим позивима на фиксни телефон, неретко и на мобилни телефон. До сада су били покретани прекршајни поступци, али мислимо да систем кажњавања у овом смислу није био довољно ефикасан, јер је много тога на суду застаревало”, објаснила је Јовановићева у изјави за Тањуг.

У том смислу, поздравила је и усвајање прекршајног налога у оквиру новог закона, додајући да подразумева да ће за неке прекршаје који су одмах видљиви, тржишни инспектор моћи да изрекне казну која је аутоматски наплатива и да није неопходно даље оптререћивати судство и покретати прекршајни поступак.

Јовановићева је указала да су новина и поступци вансудског решавања спорова, односно медијација, која је, како је објаснила, постојала и пре доношења новог закона, али не у форми да је била обавезајућа за трговца.

“Потрошач који сматра да је оштећен током рекламационог поступка, односно одбије му се рекламација и не реши свој спор са трговцем, од сада ће трговац бити у обавези да присуствује медијацији уколико потрошач то захтева”, навела је Јовановићева.

Истиче да НОПС сматра да је та новина добар корак, али да чека да прође одређени временски период како би видели колико ће та новина бити ефикасна у пракси и да ли ће допринети томе да се смање судски поступци и да се доста тога реши вансудским путем.

Јовановићева наводи да је у оквиру новог закона новина и то што ће за све услуге чија је цена већа од 5.000 динара издавати предрачун. Додаје да се то нарочито односи на мајсторе који врло често за обављање неке услуге не дају цену унапред, а када обаве посао кажу цену која буде прилицно висока, те је издавање предрачуна још један вид заштите потрошача.

Једина примедба НОПС-а је што и даље нема колективне тужбе која се тиче Закона о парничном поступку, каже Јовановићева.

“Колективна тужба се корсити и у оквиру Европске уније, ми је немамо, и мислимо да би она значајно допринела заштити потрошаца, јер би у одређеном броју случајева потрошачи могли бити обештећени, а не као што је сада ситуација да када дође до повреде колективног интереса, трговци буду санкционисани и кажњени, а потрошчи се не обештете”, рекла је она.

Додаје да би се колективна тужба односила на ситуације када је већи број потрошача повређен и тада би НОПС, уколико би био изабран према одређеним критеријумима, могао да заступа потрошаче и да их пред судом заштити на бољи и ефикаснији начин, а не да се покрећу појединачни спорови.

“Када бисмо имали колективну тужбу, могли бисмо да кажемо да имамо један заокружен систем заштите потрошача”, наглашава Јовановићева.

Помоћница министра Вишња Ракић каже да НОПС често инсистира на колективној тужби и додаје да Министарство трговине нема ништа против увођења колективне тужбе, али да о томе одлучује Министарство правде.

 

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on whatsapp
WhatsApp
Share on email
Email

Тагови:

Најновије