Програм „Моја прва плата“ који омогућава да млади до 30 година стекну искуство радећи девет месеци код послодавца у приватном или јавном сектору, реализује се од 2020. године. Јавни позив за реализацију тог програма подстицања запошљавања младих недавно је поново објављен. Програм, како се наводи на сајту Моја прва плата, омогућава да се до 10.000 младих средњег и високог образовања, до навршених 30 година, без радног искуства, оспособи за самосталан рад на конкретним пословима.
Занимања за која се највећи број младих са високим образовањем оспособљавају су доктор медицине, доктор стоматологије, фармацеут, референт за нормативно-правне послове, правник економиста, комерцијалиста, банкарски службеник, библиотекар, програмер, архитекта, архивар, наставници различитих група предмета, психолог, педагод, социјални радник, новинар, инжењери безбедности и здравља на раду, инжењер контроле квалитета…
Када је реч о младима са средњом школом, ту су послови као што су административни службеник, пословни секретар, контиста, књиговодствени службеник, књиговођа, рачуновођа, финансијски референт, медицински техничар, физиотерапеут, зубни техничар, фармацеутски техничар, продавац, конобар, кројач, шивач, кувар, козметичар, диспечер саобраћаја, аутомеханичар, машински техничар, техничар друмског саобраћаја, фризер, пекар, месар…
У претходним циклусима програма око 75 одсто младих било је са средњим образовањем, а око 25 одсто са високим образовањем.
У 2020. години било је укључено 8.224, у 2021. години 8.976 и у 2022. години 9.387 младих. У Националној служби за запошљавање наводе за Еуронеwс Србија да је од укупног броја укључених у програм, близу 8.000 младих имало запослење у року од шест месеци по изласку из програма, код истог или код другог послодавца.
Пријављивање кандидата у новом циклусу програма „Моја прва плата“, чији је циљ да се подстакне запошљавање младих и пружи подршка привреди у решавању проблема с недостатком кадрова, почиње 6. новембра и траје до 24. новембра, а пријављивање послодаваца до 31. октобра.
Колике ће бити месечне накнаде
За реализацију програма „Моја прва плата“ у 2023. години из буџета Србије издвојена су средства у износу од 2,9 милијарди динара, а онима који уђу у програм Национална служба за запошљавање исплаћиваће месечно 28.000 динара уколико имају средње образовање, односно 34.000 динара за факултетски образоване.
Осим месечног износа који од државе добијају млади током девет месеци, послодавац може ангажованим лицима исплатити додатна средства, која на месечном нивоу не могу бити већа од износа који исплаћује Национална служба за запошљавање.
Како кажу у тој служби, на додатни новчани износ који уплаћује послодавац, у складу са Законом о порезу на доходак грађана, плаћа се порез на друге приходе по стопи од 20 одсто.
Осим повећаног износа новчане накнаде ове године, у Националној служби за запошљавање наводе да се новина односи и на услове који се тичу ангажовања ментора од стране послодавца, који су ове године ближе дефинисани.
Колико су дарежљиви послодавци
У Унији послодаваца Србије кажу да је према информацијама које су добили од Националне службе за запошљавање, занимљив податак да се правници и економисти најмање задржавају на евиденцији те службе што је, додају, логично с обзиром на природу самим факултета и области које покривају.
„Сада ће бити занимљиво послодавцима да нађу кандидате за ове профиле с обзиром на то да је накнада коју ће добијати кандидати далеко нижа у односу на плате које добијају запослени на тим позицијама“, рекла је за Еуронеwс Србија Јелена Јевтовић из Уније послодаваца.
Она је испричала да су са кандидаткињама које су раније биле у Унији послодаваца у оквиру програма одмах потписали уговор на дупли износ, а да је од једна од њих после завршетка програма добила стално запослење у Унији и да ради као правна саветница.
Она каже да су досадашња искуства показала да су послодавци веома заинтересовани за програм јер им је то један од начина да нађу адекватне кадрове како би попунили оне који недостају и како би покусали да младе људе задрже у Србији.
Међу најтраженијим профилима су правници, економисти и ИТ сектор, а од занимања са нижим степеном образовања штампари и шегрти у грађевинским фирмама.
„То се мења из године у годину. С обзиром на садашње дефиците у свим могућим сегментима привреде, видећемо који профили ће у овој години бити најтраженији. Мимо тога сто програм има за циљ да попуни недостајући кадар, битно је да ти млади стекну неко радно искуство да би могли да уђу у утакмицу на тржишту рада и да буду што конкурентнији у будућности“, рекла је Јевтовић.
Које су замерке?
Научни сарадник Института за упоредно право Марио Рељановић каже за Еуронеwс Србија да је похвално и позитивно што послодавци дају младима више новца него што је предвиђено програмом и да то говори о томе колико је послодавцима стало да задрже некога за кога ће испоставити да је добар радник.
„Оно што вероватно младима не одговора јесте што су ту надоканде толико ниске чак и кад би их дуплирали. Ако би послодавци покрили још толико колико даје држава, не знам да ли би уопште добацили до неке просечне плате у Србији, а факултетски образовани посебно у дефицитарним занимањима, вероватно очекују да имају већу зараду од просечне“, рекао је Рељановић за Еуронеwс Србија.
Он, међутим, сматра да је спорна сама суштина програма јер се младима нуде услови нижи од законског минимума и не иде ни стаж за време трајања исплате надокнаде.
„Ничему им не служи не само у смислу да им не тече пензијски стаж, него и у смислу да им не тече приправнички стаж. Ако је потребно полагати одређени испит после приправништва, они не могу програм Моја прва плата да за то искористе. Послодавци су спремни да допринесу али ми се чини да то и даље није довољно да би се млади задржали у том смислу да изаберу каријеру или стално запослење на неком послу само због тога. Ако имате дефицит на тржишту, ако вам је потребан неко ко ће да обавља одређени посао, ви ћете њега платити максимално колико можете а да не будете у губитку, нећете га плаћати 34.000 динара“, рекао је Рељановић.
Он каже да послодавац који прими неког кандидата кроз програм „Моја прва плата“ може за два, три месеца да види да ли је он одличан радник.
„Не мора да седи девет месеци код њега, он ће му понудити стално запослење и далеко боље, повољније услове рада, а овако чини ми се да се све своди на то да послодавци желе да минимално инвестирају а да добију што боље раднике и да их што више искористе док су у том програму“, навео је Рељановић.
Он је рекао да је у време када је почео тај програм говорио да је неуставан и да програм „Моја прва плата“ треба уредити по узору на некадашњи „Прва шанса“ за који наводи да је такође био дискутабилан из разних разлога али да је макар поштовао законске минимуме рада.
„Или ћете искрено приступити томе да младе вежете за послодавце и тржиште рада у Србији или нећете. Не можете тражити половична решења – да пробате да их искористите на брзину а онда се чудите што неће да остану у Србији да раде“, закључио је Рељановић.
С друге стране, Светлана Будмчевић из Уније послодаваца Србије каже за Еуронеwс Србија да је искуство међу послодавцима да то нико није доживљао као злоупотребу, наводећи да су такви програми праксе и усавршавања, као што је програм „Моја прва плата“, подстицајни и за послодавце и кандидате.
„Свако ко је био у програму, а ко је сматрао да су му нека права ускраћена, могао је да интервенише преко Националне службе за запошљавње. Нико неће да долази на посао и да трпи нешто ако је то неко злостављање или сматра да је његов рад злоупотребљен. Ми смо конкурисали са програмима, писали смо извештаје по месецима како кандидати напредују, која знања треба да стекну. Није то могло тек тако да ви примити некога и да га оптеретите одмах неким послом. Национална служба је то пратила, гедала је да ли се испуњавају услови, све је било прописано“, рекла је Будимчевић.
