Глечери широм света, укључујући и преостале у Африци, неповратно ће бити изгубљени до 2050. године због климатских промена, показао је нови извештај УН.
Како се наводи, глечери у трећини места светске баштине ће се отопити у наредне три деценије.
Последњи глечери Килиманџара ће нестати, као и они на Алпима и у Националном парку Јосемити у САД.
Извештај, који је своје процене засновао на сателитским снимцима, објављен је уочи климатског самита ЦОП27 који треба да се одржи наредне недеље у Египту.
Око 18.600 глечера је идентификовано широм 50 локација које су УН означиле као места светске баштине. Они представљају скоро 10 одсто целокупне територије на Земљи која је покривена таквим наслагама леда, а међу њима се налазе и многа знаменита туристичка места и локације значајне локалном становништву.
Нестанак глечера је међу најдраматичнијим доказима да се клима мења и да се Земље загрева, стоји у извештају.
– Надамо се да нисмо у праву, али ово је чврст научни доказ. Глечери су вредни индикатори климатских промена јер су видљиви. Ово је нешто што стварно можемо да видимо да се догађа – рекао је један од аутора студије Талес Карваљо Ресенде.
Преостали глечери могли би да буду спасени, али само ако свет ограничи глобално загревање на 1,5 степени. Међутим, други извештаји УН упућују на то да свет тренутно нема начин да то и постигне.
Оно што је преседан јесте брзина којом се одвија нестанак леда. Средином прошлог века глечери су били прилично стабилни, али онда се све променило.
Међу местима светске баштине која ће остати без глечера до 2050. године су:
– Хирканијске шуме (Иран)
– Национални парк Дурмитор (Црна Гора)
– Национални парк Вирунга (Демократска Република Конго)
– Национални парк Јелоустоун (САД)
– Национални парк Маунт Кенија (Кенија)
– Мон Перду (Француска/Шпанија)
– Путорански плато (Русија)
– Национални парк Нахани (Канада)
– Национални парк Лоренц (Индонезија)
– Резерват Врангелових острва (Русија)
– Национални парк Килиманџаро (Танзанија)
– Национални парк Јосемит (САД)
– Доломити (Италија)
– Комијска прашума (Русија)
Глечери као извор воде
Процењује се да је губитак леда на овим подручјима могао да допринесе расту нивоа мора за 4,5 одсто између 2000. и 2020. године. Ови глечери већ губе 58 милијарди тона леда сваке године, што је, поређења ради, укупна количина воде која се годишње користи у Француској и Шпанији заједно.
Многи људи такође зависе од глечера као извора воде која им служи не само за домаћу употребу већ и за пољопривреду. Уколико извори пресуше, неће бити воде током сушних сезона, а то даље утиче на недостатак хране.
Осим тога, топљење глечера доводи и до поплава.
Међутим, најочигледнија ствар која мора да се уради јесте ограничење глобалног загревања, кажу научници.
Овде лежи нада. Уколико можемо драстично да смањимо емисије гасова, били бисмо у могућности да спасемо већину ових глечера. Ово је заиста позив да се предузме акција на сваком нивоу, не само политичком, већ и на нивоу нас као људских бића – рекао је Карваљо Ресенде.
